Девет од десет становника Крима гласало за припајање Руској Федерацији
„ЗЛАТНО ПОЛУОСТРВО” 16. МАРТА 2014. ИЗМЕНИЛО И СВОЈУ, И РУСКУ, И УКРАЈИНСКУ ИСТОРИЈУ
- Шеф Мисије међународних посматрача Матеуш Пискорски (Пољска): „Референдум је био потпуно у складу са локалним законодавством и протекао је према нормама међународног права. Ово што смо данас имали прилике да видимо на Криму – ни по чему се не разликује од плебисцита у било којој демократској европској земљи”
КРИМ је 16. март 2014. уписао и у своју, и у руску, а и у украјинску историју.
На референдум – на којем се одлучивало о уласку „златног полуострва” у Руску Федерацију – излазност је пола сата пре затварања гласачких места достигла 80 одсто. Поређења ради, излазност на украјинским парламентарним изборима из октобра 2012. на Криму је била нешто испод 49 одсто.
Излазност у Севастопољу – стратешки важној поморској војној луци у којој је стационирана руска Црноморска ратна флота – излазност је била још већа: око 83 одсто.
Вољом свог становништва, Крим је прешао сопствени Рубикон који ће, нема сумње, изазвати прави бес и у Кијеву, и у Варшави, и у Лондону, и у Бриселу, и у Вашингтону. Вероватно и у Берлину, и у Паризу, можда само нешто више рачунџијски.
Вицепремијер Крима Рустам Темиргалијев – позвавши се на резултате егзит-полова – објавио је да је фантастичних 93 одсто учесника референдума гласало за припајање полуострва Руској Федерацији. Такође: да је једва седам одсто Кримљана гласало за то да полуострво остане у саставу Украјине.
Већ су се огласили и посматрачи. Један од њих, заменик секретара Јавне коморе РФ, Владислав Гриб, изјавио је: „Апсолутно су испоштоване све демократске процедуре”.
Шеф Мисије међународних посматрача Матеуш Пискорски (Пољска) био је потпуно недвосмислен: „Референдум је био потпуно у складу са локалним законодавством и протекао је према нормама међународног права. Ово што смо данас имали прилике да видимо на Криму – ни по чему се не разликује од плебисцита у било којој демократској европској земљи”.
