ЕКСПЕРТ: Американци желе да поразе Кремљ у регионалном војном конфликту

МОСКОВСКИ ЕКСПЕРТ ВАЛЕРИЈ АЛЕКСЕЈЕВ ТВРДИ ДА ЈЕ У НАРЕДНИХ 10-15 ГОДИНА МОГУЋ ВОЈНИ КОНФЛИКТ РУСИЈЕ И САД

• Вашингтону сметају постојање руског војног потенцијала који је способан да технички уништи САД и способност РФ да посредством СБ ОУН-а блокира америчке одлуке.
• Русија не признаје америчко лидерство. У тим условима, сматра Алексејев, без решења „руског проблема” САД не могу да реализују свој пројекат глобалног светског поретка. А још Русија иступа као иницијатор формалних и неформалних коалиција које су позване да блокирају политику САД
• Алексејев као могуће помиње „трећи руско- јапански рат”, рат у Белорусији, „арктички рат”, „далекоисточни рат”...
• По његовим проценама, војни конфликт између САД и РФ вероватно ће се догодити на неком подручју на периферији, далеко од центра и имаће индиректан карактер, што не искључује улазак САД у ратна дејства у завршној фази
• Ратна дејства би се водила конвенционалним наоружањем, што, ипак, не искључује могућност ограничене примене нуклеарног оружја у неком тренутку конфликта

         РУСКИ савет за међународне послове (РСМД), на чијем челу је бивши министар иностраних послова Игор Иванов, објавио је на свом информативном порталу експертску анализу проблема нуклеарног разоружања чији је аутор руководилац Института за светску економију и међународне односе при Руској академији наука (ИМЕМО РАН) и професор Московског државног института за међународне односе (МГИМО), Андреј Загорски.

         Ради „јачања безбедности Русије” Загорски је предложио да се –у складу са могућим будућим споразумом са САД - елиминишу балистичке ракете и Ракетне стратешке снаге.

         Већ сутрадан је Руски савет за међународне послове објавио анализу свог другог експерта – Валерија Алексејева, под насловом „Да ли је могућ рат са Америком?”.

         Алексејев тврди да је са великом вероватноћом у наредних 10-15 година могућ руско-амерички војни конфликт!

         Дакле, током два дана РСМД понудио је дијаметрално различита сценарија могуће и вероватне будућности Русије.  Један експерт РСМД предлаже кардиналне мере за отклањање класичног руског инструмента безбедности, а онда други експерт РСМД говори о врло вероватном рату са САД у најближој и догледној будућности.

         Алексејев прогнозира вероватноћу локалног војног конфликта Руске Федерације и САД  уз примену регуларних оружаних снага са обе стране. Услови за тај претпостављени сукоб по Алексејевом одређењу су следећи:

         - војни конфликт између САД и РФ дешава се на неком подручју на периферији, далеко од центра;

         - сукоб између САД и РФ је посредован од неке треће стране која иступа на страни Американаца, односно, војни сукоб РФ и САД има индиректан карактер. Ова околност не искључује улазак САД у ратна дејства у завршној фази;

         - ратна дејства ће се водити конвенционалним наоружањем, што, ипак, не искључује могућност ограничене примене нуклеарног оружја у неком тренутку конфликта.

         Као модел хипотетичне будућности војног конфликта, овај експерт РСМД је искористио петодневни рат РФ са Грузијом у августу 2008., који је, у ствари, био индиректан војни конфликт САД и РФ.

         За разлику од догађаја 2008., Алексејев сматра да ће војни сукоб РФ и САД дуже трајати и бити са више крвопролића. Могући војни конфликт између РФ и САД неће прерасти у тотални рат. Ипак, он може довести до тога да свака од страна у конфликту резултате рата прогласи као своју победу.

         Разматрајући основне узроке могућег војног конфликта између РФ и САД, Алексејев полази од ситуације да се до сада мирни руско-амерички односи крећу у круг не дајући предност ни једној страни. Двадесет година после нестанка СССР-а „лидери Русије и САД у суштини разматрају оне исте проблеме као и крајем 1980.-их: смањење напетости и конфронтације, обнављање преговора о контроли наоружања и успостављање економских веза”.

         Постојећа перманентна конфронтација између Москве и Вашингтона бременита је војним конфликтом са великом вероватноћом да до њега дође, сматра Алексејев. Сада ни једна од страна, заправо, није способна да реши своје основне геополитичке и стратешке циљеве на континенту Евроазије, зато је борба попримила позициони карактер ослањајући се на фактор времена.

         После 1990. САД су изјавиле да имају намеру да створе нови светски поредак. Међутим, постојећи услови означавају реализацију само неформалног америчког лидерства у свету. Без обзира на крах биполарног система, у свету остају на снази основни принципи споразума Јалта-Потсдам. Није се променила ни светска структура управљања у којој, као и раније, водећа улога формално припада ОУН-у, прецизније, Савету Безбедности ОУН-а, чији је састав сталних чланица озакоњен резултатима Другог светског рата. 

         Објективни разлози руско-америчке конфронтације су: постојање руског војног потенцијала који је способан да технички уништи САД и способност РФ да посредством СБ ОУН-а блокира америчке одлуке.

         Русија не признаје америчко лидерство. У тим условима, сматра Алексејев, без решења „руског проблема” САД не могу да реализују свој пројекат глобалног светског поретка. Русија иступа као иницијатор формалних и неформалних коалиција које су позване да блокирају политику САД. Сем тога, у области извоза војне технологије, Русија води  комерцијалну политику независну од САД. Она иступа као донатор технологија за земље које желе да оформе потенцијале силе у циљу супротстављања Вашингтону.

         Алексејев сматра да је почетак нове спирале напетости донела 1994. година, када је администрација председника Клинтона схватила да неће успети брзо да реши задатак разоружања Русије. Од тог момента  је за Вашингтон руски режим постао непријатељски.

         Почетком 2000-их ситуација се само погоршала. Ипак, јачање ауторитарности у Русији не може бити узрок конфронтације, сматра експерт РСМД, будући да САД  ради реализације сопствених циљева редовно сарађују са режимима много ауторитарнијим него што је „путиновска” Русија.

         Од средине 1990-их САД покушавају да утичу на руски политички систем путем стварања негативног имиџа наше земље као ауторитарне и криминалне државе. Американци у Европи промовишу мере за супротстављање политици руских енергетских компанија. У Русији САД финансирају опозицију покушавајући да власти приближе кандидате пожељне за САД и проучавају потенцијал сепаратистичких тежњи у Русији. 

         Нетрпељивост САД према другом председничком мандату Владимира Путина повезана је са чињеницом да председник не чини уступке Американцима на позиве по питању разоружања, као и са сазнањем о немогућности да у догледној будућности промене руски режим посредством деловања несистемске опозиције. Одговор САД постало је пооштравање политике у односу на Русију у разним формама.

         Експерт РСМД сматра да су у таквој ситуацији Сједињене Државе заинтересоване да поразе Кремљ у регионалном војном конфликту. Ипак, у таквом конфликту Русија неће бити пасивна жртва америчке политике налик на Југославију, Ирак или Сирију.

         Уз одређене услове сама логика руске спољне политике може да допринесе избијању такве врсте конфликта, тврди Алексејев. Руска спољнополитичка стратегија повезана је са нестабилношћу њеног унутрашњег политичког система.

         Да би принудио Вашингтон на дијалог, Кремљу је потребно или нагло слабљење позиција САД или импресивна демонстрација силе. Идеално решење могла би да постане победа Русије у регионалном конфликту. Унутар Русије „општи испит” омогућиће да се коначно повуче линија испод распада СССР-а и приватизације 1990-их година.

         Експерт РСМД, Алексејев, набраја могуће сценарије војног конфликта: „трећи руско- јапански рат”, „арктички рат”, „далекоисточни рат” и т. д. Одмах треба истаћи да аутор чланка искључује из војног конфликта кризне тачке у СНГ.

Илустрација руско-јапанског рата

         Он сматра да је „сукоб руских и америчких оружаних снага теоретски могућ у таквим конфликтним тачкама СНГ, као што су Крим, Црно море, Закавказје. Међутим, такав конфликт неће омогућити ни Москви ни Вашингтону да реше основне политичке задатке. У њему ће победа за Русију изгледати сувише очигледна, а за САД – поставити питање о ескалацији”.

         Очигледно да је „петодневни рат” 2008. подвукао црту испод могућности за војне авантуре сличне врсте.  Алексејев пише да су „теоретски највише реалан полигон немири у Белорусији изазвани њеним могућим изласком из Савезне државе”, али због нечег прећуткује конфликтни потенцијал Украјине. Назначени сценарији не дају „трећег заинтересованог” који би иступио као иницијатор сличне врсте конфликта од стране САД. А као таквог треба ли разматрати Пољску?

         Зато је сумњива ескалација војног конфликта око Калињинградсе области због територијалних претензија од стране Пољске или Немачке или појављивања сепаратистичких тенденција које ће подржати ЕУ. Алексејев пише о конфликтном потенцијалу проблема статуса становништва које говори руски језик у Естонији и Латвији. Ипак, у тој ситуацији иницијатива конфликта опет треба да крене од Прибалтика.

         Проблематичан је и сценарио Алексејева у односу на Пацифички конфликт САД и Русије, будући да нема „трећег заинтересованог”. У наведеној варијанти конфликти би попримили карактер директног сукоба САД и РФ. Као такав он не одговара основним условима хипотетичког сукоба. „Као додатни извор конфликта може да послужи америчка подршка сепаратистичким тенденцијама на Далеком Истоку” – сматра Алексејев у анализи такве варијанте. 

         Али, где су ти далекоисточни сепаратисти? Реални сепаратистички покрети на периферији Русије могу се испољити само у ситуацији слабљења центра, односно, када он сигурно неће моћи да води спољне ратове.

         Такође је неизвесан понуђени сценарио Алексејева о „Арктичком рату”. Он сматра да би као „трећи заинтересовани” за рат могла да буде Канада. „Између Русије и Канаде остаје конфликт због статуса Северног пола. Потискивање малих канадских група из руског сектора (можда после напетог ваздушног окршаја) за Русију ће изгледати као „напаћена победа” – пише експерт РСМД.

         У најмању руку таква варијанта је смешна. Потенцијалне непријатељске канадске групе немају где да се утврде на Арктику сем на плутајућем леду. За сличну врсту конфликта на Арктику нема неких спорних острвских територија.

         Од свих размотрених, остаје једна варијанта коју је аутор прилично разрадио. Алексејев сматра да је идеални полигон за војни сукоб РФ и САД руско-јапански територијални спор. Јапан је за Русију јак противник који поседује, ако не једнакост, онда чак и преимућство у површинској морнарици на Тихоокеанској сцени војних дејстава. Ипак, фактор руске авијације, посебно за стратешке намене, чини победу Москве несумњивом, сматра експерт РСМД.

         У наведеном конфликту представљен је и „трећи заинтересовани”. Јер, у самом Јапану постоје снаге које би могле бити заинтересоване за пораз своје земље због укидања зависности од САД, стицања пуног суверенитета и оснивања потпуних оружаних снага. При поседовању Вашингтона и Токија споразума о савезу из 1960. г. , руско-јапански рат изгледаће као испољавање слабости САД ако не уђу у рат.

         За Сједињене Државе тај конфликт такође може да одигра позитивну улогу. Интервенција Вашингтона у финалној фази могла би се презентовати као доказ ефикасности америчке моћи и неспособности савезника да реше проблем без учешћа САД, а такође и као заустављање, чак и одбацивање „руске експанзије” – закључује Алексејев.

         У корист „јапанског сценарија” сведочи блокирање преговора Москве и Токија о територијалном проблему. Куповина десантних бродова класе „Мистрал” у Француској показује где управо Москва види главну поморску сцену војних дејстава.

         Ипак, приметимо, одлучујући значај за сличну хипотетичку варијанту новог руско-јапанског рата има позиција Токија. Јер, Јапанци су ти који треба да испровоцирају рат.