NSA за три недеље шпијунирала 458 видео-конференција Уједињених нација

СНОУДЕНОВО ОТКРИЋЕ: NSA СЕ НАКАЧИЛА НА КИНЕСКУ МРЕЖУ КОЈА СЕ БАВИЛА ИСТИМ ПОСЛОМ...

• Апалачи и Маготи - за непросвећене то је назив за америчку планину и реку - а на тајном језику NSA то су била представништва Европске уније у Њујорку и Вашингтону

          КОМПЛЕТИРАНА је слика како су Американци шпијунирали Уједињене нације и своје савезнике из ЕУ.

          Разоткрило се, наиме, да је свако ко је користио интернет или локалну мрежу на било ком од 39 спратова здања на Ист Риверу могао да буде под контролом Американаца.

          Прошле године су хакери америчке NSA (Агенције за националну безбедност) упали у шифре и тајне линије видео-веза које су користилe дипломате који раде у ОУН.

          Немачки недељник Der Spiegel цитира један од „Сноуденових докумената“ у којем хакери не скривају усхићеност својим успехом: „То нам је омогућило да повећамо количину праћених догађаја. Могли смо да пратимо унутрашње видео-конференције сарадника ОУН. Аха! Број видео састанака у које смо упали повећао се са 12 на 458 за само три недеље“.

          Током своје крађе NSA се накачила на кинеску мрежу која се бавила истим послом, пише Der Spiegel. Међутим, открити Кинезе значило би открити и себе, тако да су Американци почели да краду и од конкурената. Али, то није све.

          Апалачи и Маготи - за непросвећене то је назив за америчку планину и реку - али на тајном језику NSA то су била представништва Европске уније у Њујорку и Вашингтону.

          Још један цитат из откривеног документа: „Америчка обавештајна служба има приступ подацима Европљана на три начина: прислушкивање уз коришћење „бубица“, копирањем хард дискова у Њујорку и продор у компјутерске мреже у Вашингтону. Представништва ЕУ међусобно су повезана виртуелном мрежом (VPN). Инжењери NSA тврде да имају могућност - чак и у случају да изгубе приступ компјутерима у једном од представништава - да се на њих прикључе преко интерне мреже једног од предтавништава како се то уосталом и догодило када је пукла мрежа у Маготију“.

          Американци нису пратили само туђе, већ су и своје амбасаде по иностранству претворили у моћне обавештајне центре.

          Најмање 80 дипломатских представништава САД било је укључено у програм Special Collection Service за праћење телефонских и интернет-контаката.

          Такав сервис, проистиче из докумената које је доставио Сноуден, био је инсталиран и у америчке конзулате у Франкфурту и амбасада у Бечу.

          Унутрашњим циркуларним упутствима NSA је посебно упозоравала да постојање оваквог програма треба на све начине скривати зато што то може да нашкоди односима са земљом резидентом.

          Горан Шимпрага