Грем: Било би добро да се САД и Русија договоре и о принципима за мирно „цепање“ држава

ИЗ ИНТЕРВЈУА ТОМАСА ГРЕМА, БИВШЕГ ДИРЕКТОРА ЗА РУСИЈУ У АМЕРИЧКОМ САВЕТУ ЗА БЕЗБЕДНОСТ

* „САД морају бити спремне да разговарају о питању ширења НАТО. Такође морамо да ставимо на дневни ред замрзнуте и текуће сукобе у Европи. Не говоримо само о Украјини, већ и о Косову, Придњестровљу, сукобима на Кавказу“

* Зашто је сазрело питање новог поретка у Европи? Русија је незадовољна постојећим поретком. Садашњи поредак успостављен је на самом крају Хладног рата и доживео је свој врхунац у првих неколико деценија након његовог завршетка. Заснован је на проширењу НАТО уз проширење ЕУ. Русија је у међувремену повратила политичку снагу и моћ. И почела је да се опире поретку који је формиран док је била веома, веома слаба. Сада Русија инсистира да се њени интереси узму у обзир

* „Обе стране морају да схвате да своје захтеве неће моћи да остваре у кратком временском периоду и да ће свака од њих морати донекле да прави компромисе. Ако желимо да избегнемо војни сукоб, потребно је да дођемо до коначног решења насталих питања, иначе ће се сличне кризе понављати изнова и изнова“

_______________________________________________________

       БИВШИ старији директор за Русију у Савету за националну безбедност САД Томас Грем у интервјуу московском дневном листу „Комерсант“ оценио је изгледе да се Кремљ и Бела кућа нагоде о некој врсти „нове Јалте“.

       Грем је прво нагласио да је важно „започети процес свеобухватне расправе о проблемима европске безбедности“. И додао:

       „САД морају бити спремне да разговарају о питању ширења НАТО. Такође морамо да ставимо на дневни ред замрзнуте и текуће сукобе у Европи. Не говоримо само о Украјини, већ и о Косову, Придњестровљу, сукобима на Кавказу. Крим, Донбас, Косово, други сукоби – све то утиче на европску безбедност. Предлажем да Европа, Сједињене Државе и Русија развију договорени сет принципа који би омогућили мирно одвајање одређених територија под условима прихватљивим за државе од којих се одређени делови одвајају“.

Томас Грем

       Референдуми би могли, уверен је Грем, да постану важан део тог процеса јер би омогућили да се поуздано разуме шта желе људи који живе на спорним територијама.

       Он предлаже и да се „разради низ политичких и техничких споразума који би „регулисали питања између главног и раздвојеног дела“.

       Упитан како би гласали људи на Косову и на Криму, Грем је рекао:

       „Сигуран сам да би људи на Косову гласали за независност. Верујем и да би становници Крима радије остали у саставу Руске Федерације. Питам се какав би сада био резултат референдума у ​​Донбасу?“

       Поводом питања „зашто је сазрело питање новог поретка у Европи?“, рекао је:

       „Русија је незадовољна постојећим поретком. Садашњи поредак успостављен је на самом крају Хладног рата и доживео је свој врхунац у првих неколико деценија након његовог завршетка. Заснован је на проширењу НАТО уз проширење ЕУ. Две организације које су имале фундаменталну улогу у обезбеђивању безбедности у Европи, трговинском и економском развоју овог региона. У међувремену, у оба случаја, реч је о структурама у којима је веома тешко замислити Русију која је у међувремену повратила политичку снагу и моћ. И почела је да се опире поретку који је формиран док је била веома, веома слаба. Сада Русија инсистира да се њени интереси узму у обзир, стављајући у први план питања која сматра кључним за сопствену безбедност“.

Иза Блинкена и Лаврова је прва рунда

преговора о новом европском поретку

       Грем сматра да је део проблема у томе што Русија и Запад имају и веома различите ставове о томе колико је легитимна потреба Москве за зоном утицаја:

       „Ако се погледа руска историја, очигледно је да је она увек покушавала да обезбеди своју безбедност стварањем стратешке дубине, померањем граница што даље од свог стратешког центра, тампон зона и тако даље. Овакав поглед на безбедност произлази из географског положаја Русије на евроазијском простору, одсуства физичких баријера и историје инвазија које се и данас у Русији памте.

       - За Русију је критично важно шта се дешава на њеним границама. Проблем је у томе што САД то виде као ризик кршења интереса и права земаља које би Русија можда желела да види у својој тампон зони. Али, САД се такође могу назвати експанзионистичком силом“.

       Ове две врсте експанзионистичких импулса долазе у сукоб у Европи, указује Грем и наставља:

Преговарачки тимови Венди

Шерман и Сергеја Рјабкова

       „То се дешава, мислим, након 120 година. Ако се не варам, за израду Завршног акта из Хелсинкија биле су потребне две и по године. Сада Русија инсистира на моменталном задовољењу њених захтева за безбедносним гаранцијама. САД и НАТО неће се следеће недеље сложити да неширењем алијансе. Истовремено, не искључујем да ће на крају, у врло кратком року, САД пристати да ово питање изнесе на дискусију. Можда се ова тачка дневног реда неће звати „неширење НАТО-а“, већ се може означити и као „фундаментална питања европске безбедности“. Важно је да САД јасно ставе до знања да су спремне да оду даље од механизама контроле наоружања“.

       Грем претпоставља да 2024-та и 2025-та могу бити добре године да „све испроба“.Поготово што ће и у САД у Русији 2024-те бити председнички избори.

       „Обе стране морају да схвате, истиче Грем, да своје захтеве неће моћи да остваре у кратком временском периоду и да ће свака од њих морати донекле да прави компромисе. Ако желимо да избегнемо војни сукоб, потребно је да дођемо до коначног решења насталих питања, иначе ће се сличне кризе понављати изнова и изнова“.

       По реговим речима, за постизање договора потребни су мудри и далековиди државници: „Имали смо такве људе седамдесетих година прошлог века. У ствари, то су биле личности за које у почетку не бисте помислили да су способне за ово. Надам се да ће се исто десити и сада“.