Кисинџер: Кина не размишља о светској доминацији, али је сасвим могуће да ће постати моћна као ми

УПОЗОРИО СВОЈЕ: НЕ ГУРАЈМО РУСИЈУ ДА ПОСТАНЕ ПРЕДСТРАЖА КИНЕ У ЕВРОПИ

* „Патријарх америчке дипломатије“ сматра да није у интересу САД да им Кина  постане равна. Наравно, то није у америчком интересу, јер ће тада САД изгубити хегемонију. Само, то неће бити у будућности – то се већ дешава

_________________________________________________

         MЕЂУ глобалистичким реалистима најпознатији је Хенри Кисинџер.

         Током протекле године, иако је напустио сопствено мишљење о рискантности и немогућности да Украјина буде примљена у НАТО, више пута је упозоравао да се не клади на сламање Русије и њену изолацију. А сада је у  разговору са британским историчарем Нилом Фергусоном похвалио НАТО због тога што се окупио око подршке Украјини.

         Упркос томе је упозорио: „Питање ће сада бити како да окончамо овај сукоб. На крају, морамо да нађемо место за Украјину и место за Русију ако не желимо да Русија постане кинеска предстража у Европи“.

         Фергусон је „патријархом америчке дипломатије“ разговарао пре посете Си Ђинпинга Москви, али и да је после - Кисинџерова процена се не би променила.

         Човеку који је изградио (за САД) повољан однос у троуглу Москва-Вашингтон-Пекинг, у којем су САД годинама имале боље односе и са Русијом и Кином него оне међусобно, наравно да није мило да посматра како његови наследници профућкавају то достигнуће. Могуће је и да верује да није све изгубљено и да се ситуација може исправити.

         Кисинџер се слаже са проценама да су Кина и САД сада противници – донедавно је било наде да ће остати конкуренти – али у исто време не подржава апсолутно спекулативну и пропагандистичку тезу да Кина жели да заузме место Сједињених Држава.

         Он наводи: „Мислим да Кина не размишља о светској доминацији, али је сасвим могуће да ће постати моћна као ми. А то није у нашем интересу“.

         Наравно, није у америчком интересу, јер ће тада САД изгубити хегемонију. Само, то неће бити у будућности – то се већ дешава.

         Кисинџер успон кинеске моћи види као опасан јер га посматра кроз призму новог хладног рата – упоређујући га са прошлим, америчко-совјетским.

          Он сада уздизање Кине сматра још опаснијим јер она и САД већ имају упоредиве економске ресурсе, што није био случај у првом хладном рату, а технологије уништења – како указује - постале су још страшније, посебно са појавом вештачке интелигенције.