ЛАВРОВ: Ако је Запад признао Мајдан, утолико пре мора признати прикључење Крима Русији

РУСИЈА РАСПОЛАЖЕ ДОКАЗИМА ДА ЈЕ ДЕСНИ СЕКТОР ПОВЕЗАН И СА КИЈЕВСКИМ СНАЈПЕРИСТИМА И СА АМБАСАДОМ (САД)

• Располажемо мноштвом факата, које смо доставили и својим партнерима, чија амбасада је одржавала редовне контакте са Десним сектором. Руководиоци Десног сектора су редовно долазили у ту амбасаду, а њени представници су се све време налазили на мајдану – у простору који је контролисао Десни сектор, у простору из којег је управљао многим дивљањима, укључујући и организацију пуцања снајпериста
• Ситничавост оних који су се дочепали власти у Украјини не изнанађује ме превише. Али, ситничавост њихових иностраних спонзора сматрам поражавајућом. Чак неочекивано поражавајућом
• Русија је за уставну реформу у Украјини у којој би сваки њен регион имао одлучујући глас. А суштина реформе треба да буде да сваки регион Украјине директно бира своје руководство, да има своју законодавну власт и да обезбеђује права својих грађана што се тиче економије, финансија, културе, језика, социјалне сфере и права на одржавање односа са регионима суседних држава, била то Пољска, Литванија или Руска Федерација
• Осврнувши се на изјаву Барака Обаме да је Русија „регионална сила” и да ће за све морати да плати, шеф руске дипломатије је рекао: „Русија је одговорила на легитимно изражену вољу народа Крима и то није било плаћено ни једним јединим животом. А цена америчких „игара” већ се мери хиљадама људских живота – у Ираку, Авганистану, Либији и Југославији. Све има своју цену, али су те цене различите

         МОСКВА располаже подацима који говоре о умешаности Десног сектора у деловање снајпериста који су пуцали и по полицајцимаи по кијевском „мајдану” – рекао је Сергеј Лавров Првом каналу руске државне телевизије.

         „Располажемо мноштвом факата, које смо доставили и својим партнерима, чија амбасада је одржавала редовне контакте са Десним сектором. Руководиоци Десног сектора су редовно долазили у ту амбасаду, а њени представници су се све време налазили на мајдану – у простору који је контролисао Десни сектор, у простору из којег је управљао многим дивљањима, укључујући и организацију пуцања снајпериста. Остављам све то на савести ојих који су се таквим стварима бавили” – рекао је шеф руске дипломатије.

         И наставио: „Ми располажемо подацима који ово потврђују. Не могу да тврдим да је све 100 одсто тачно, али има веома много факата који на то указују. Наравно, све треба проверити. Надам се да ће истрага, коју су украјински лидери објавили, бити доведена до краја и да све неће бити гурнуто под тепих. Нека на савести оних који то тврде остане и тврдња да је Десни сектора рука Москве”.

         Лавров је указао да се у политичкој платформи партије Свобода, чији се лидер Олег Тјагнибок кандидовао за председника Украјине, налазе принципи декларације коју су крајем јуна 1941. потписивали Украјинци који су се заклињали на верност Хитлеру.

         Руски министар се посебно осврнуо на последње изјаве из Кијева и са Запада поводом Украјине: „Ситничавост оних који су се дочепали власти у Украјини не изнанађује ме превише. Али, ситничавост њихових иностраних спонзора сматрам поражавајућом. Чак неочекивано поражавајућом. Зато што се ради о великим државама и солидним људима, присталицама демократије и поборницима праведности. Шта да се ради: и лидери се смањују, нисмо се ми први у то уверили”.

         Русија поводом Украјине – нагласио је Лавров – нема никакав „скривени дневни ред” јер жели да Украјина буде мирна, стабилна и њој пријатељска држава која сарађује и са ЕУ и са САД и са свима другима.

         Поновио је да су се многе земље наше под моћним притиском да у Генералној скупштини УН гласају за резолуцију о Украјини коју је он рекао да има „провокациони карактер”. Многе земље – открио је – нису биле просто замољене да гласају „за”, већ су се суочиле ако не са претњама, сигурно са „алузијама на последице”. А алудирало се и на остајање без кредита и на отказивање посета.

          Лавров је истовремено открио:  да се руским дипломатама у ЕУ ускраћују сусрети и разговори, а да дипломате САД и ЕУ  добијају инструкције да избегавају скупове којима присуствују руске личности које су Брисел и Вашингтон ставили на своје „црне листе”.

         Подсетивши на своје учестале сусрете са Џоном Керијем поводом Украјине, Лавров је истаакао: „Чуди ме што су Европљани Вашингтону потпуно препустили украјинску тему што се тиче односа са Русијом. Још се намеће нека контактна група као структура која би Европи и САД служила да мотре како се ми са Украјинцима договарамо. То је неприхватљиво зато што проблем није у нашим односима са Украјином већ у томе што украјинско друштво доживљава дубоку кризу државности”.

         Руски министар је поновио и да Москва сматра да нови устав Украјине треба да утврди федеративно устројство и ванблоковски статус те земље.

         „У тој уставној реформи – подвукао је Лавров – сваки регион Украјине мора да има одлучујући глас. А суштина реформе треба да буде да сваки регион Украјине директно бира своје руководство, да има своју законодавну власт и да обезбеђује права својих грађана што се тиче економије, финансија, културе, језика, социјалне сфере и права на одржавање односа са регионима суседних држава, била то Пољска, Литванија или Руска Федерација”.

         Живот је већ показао – додао је Лавров – да унитарна држава у Украјини не може да функционише. После федерализације заједничке државне функције могле би да остану: одбрана, спољна политика и судски систем.

         „Андерј Дешћица (вд министра спољних послова Украјине) ми је рекао да је наш предлог неприхватљив зато што федерализација противречи основним принципима државног устројства Украјине. Додао је д је неприхватљива и идеја да руски постане други државни језик. Рекао сам му да ми није јасно – зашто. А и да за принципе о којима говори не знам. Још сам му предочио да од њихове уставне реформе неће бити ништа буду ли игнорисали Русе и њихов језик” – упозорио је Лавров.

         За „санкцијашке рефлексе” које према његовој земљи демонстрира Запад, Лавров је рекао да личи  на тежњу да се увређеност заодене у максимално пристојну форму. Открио је да га западне колеге, у разговорима у четири ока, моле да се уживи у њихов положај јер „западна заједница не може да се помири са таквим развојем догађаја” и да схвати да они „схватају Русију”, али да морају, кад су заједно, да се држе јединствене линије.

         „Све је то из прошле епохе када се игра водила између стратешких супарника и противника, између супротстављених блокова. Када се играло по принципу или-или: 1или си са нама или си против  нас`. Москва је од тога одустала, али тај менталитет још није нестао из глава многих политичара који одређују данашњу позицију Запада” – упозорио је Лавров.

         „Не желим да говорим да су санкције смешне или да нам се пљуцка на њих. То су непријатне ствари. То нас не радује, али и не патимо због свега тога” – нагласио је.

         У постсовјетском периоду – додао је – нама није нуђено право партнерство. Суочили смо се са настојањима да се освоји геополитичка „пољана”. Украјински догађаји су то само потврили јер се разоткрила необуздана жеља да се Украјина што пре неповратно увуче у „западну орбиту”. Иза тога је стајала намера да Украјина не буде са Русијом. Присетите се само речи Бжежинског: Русија је са Украјином велика сила, а без Украјине – нешто знатно мање.

         Осврнувши се на изјаву Барака Обаме да је Русија „регионална сила” и да ће за све морати да плати, шеф руске дипломатије је рекао: „Русија је одговорила на легитимно изражену вољу народа Крима и то није било плаћено ни једним јединим животом. А цена америчких „игара” већ се мери хиљадама људских живота – у Ираку, Авганистану, Либији и Југославији. Све има своју цену, али су те цене различите”.

         Лавров је посебно нагласио: „Ако је Запад признао мајдан, онда је обавезан да реалност присаједињења Крима Русији узолико пре призна!”

         Он је упозорио Брисел: да Русија сматра неприхватљивом намеру ЕУ да становницима Крима шенгенске визе издаје само уз украјинске пасоше. И подвукао: „То је неприхватљиво. То је најгрубље кршење људских права. Они који живе на Криму, а изабрали су руско држављанство, немају никакве везе са геополитиком. Они само желе да живе у земљи која задовоава њихове културе и језичке захтеве, која одговара њиховом генетском фонду. Само, ако ЕУ  пође на такав корак – на то ћемо одговорити тако да Унија схвати сву неприхватљивост таквог – најгрубљег могуће – кршења људских права”.