„Газда Језда“ осуђен на само пет година затвора

ПРВОСТЕПЕНА ТАЧКА НА СУДСКИ ПРОЦЕС КОЈИ ЈЕ

- СА ПРЕКИДИМА - ТРАЈАО ЦЕЛУ ДЕЦЕНИЈУ

Јездимир Васиљевић

• Судија Вишег суда у Београду Слађана Марковић прогласила је кривим и некадашњег директора Банке приватне привреде Црне Горе Милорада Вукотића, који је такође осуђен на пет година затвора. Васиљевићевог зета и шефа трезора Драгана Антонијевића, пословног саветника Љубивоја Шундића и адвоката Стевана Протића, суд је ослободио оптужбе
• Тачна штета која је преко „Југоскандика“ нанета грађанима Србије никад није утврђена, али приближне процене стручњака говоре да је реч о износу од око 94 милиона марака

         ВЛАСНИК некадашње пирамидалне штедионице „Југоскандик“ Јездимир Васиљевић осуђен је данас на пет година затвора зато што је са сарадницима почетком деведесетих оштетио грађане Србије за више десетина милиона немачких марака.

         Судија Вишег суда у Београду Слађана Марковић прогласила је кривим и некадашњег директора Банке приватне привреде Црне Горе Милорада Вукотића, који је такође осуђен на пет година затвора.

         Васиљевићевог зета и шефа трезора Драгана Антонијевића, пословног саветника Љубивоја Шундића и адвоката Стевана Протића, суд је ослободио оптужбе.

         Газда Језди је укинут притвор, а у казну ће му бити урачунато време које је провео у притвору.

         Васиљевић је доведен у суд из Централног затвора у којем се налази од 26. марта 2010. јер је два пута бежао из земље.

         Први пут 1993, након краха штедионице, али је 2000. ухапшен на београдском аеродрому „Никола Тесла“.

         Током вишегодишњег суђења, Васиљевић је поново из Србије побегао 2006. због чега му је пропало и јемство од око милион евра хипотеком на кући на Дедињу, коју је за њега заложио пријатељ.

         Ухапшен је 2009. у Холандији, одакле је марта 2010. изручен Србији, откад се налази у Централном затвору у Београду.

         Почетком деведесетих, хиљаде људи широм Србије улагале су новац у „Југоскандик“ како би уз високе камате извукли профит за кратко време. Многи су продавали некретнине, возила и драгоцености да би новац уложили у штедионицу, али су брзо након њеног краха остали „празних шака“.

         Тачна штета која је нанета грађанима Србије није утврђена, али приближне процене стручњака говоре да је реч о износу од око 94 милиона марака.