И Танасковићево држање показује да Вучић неће ни покушати са ставом „Косово је Србија“

У ИЗВРШНОМ КОМИТЕТУ УНЕСКА КОСОВО ПРИЗНАЛЕ 33 ОД 58 ДРЖАВА

Др Дарко Танасковић

• Амбасадор Србије при Унеско Дарко Танасковић упозорава да Београд мора да обезбеди прецизну формулацију да је на Косову реч о „српској православној културној баштини“
• СРБИЈА ВЕЋ ПРЕМЕШТЕНА МЕЂУ ЗАГРАДЕ: Тренутно се српска културна баштина на Косову води под општим заглављем „Србија“. Међутим, на недавно одржаној седници Комитета за светску баштину у Бону, без дискусије је донета одлука да су у питању средњовековни споменици на Косову, а у загради је наведно „Србија“
• ФАКТИ: Добро би било разјаснити ово „без дискусије“. Јер, то значи да се ни Танасковић није успротивио премештању Србије међу заграде. То може бити знак да је имао инструкцију која му је то забрањивала или да му је било остављено на вољу, па да је он проценио да то није нарочито важно. Најмање је вероватно да му је било наређено да се томе успротиви, а да се он оглушио…

        АМБАСАДОР Србије при Унеско Дарко Танасковић изјавио је данас да чланство Косова у тој међународној организацији не би ништа аутоматски променило у статусу српске културне баштине на Косову, јер је она правно у власништву Српске православне цркве, али да би Србија морала да обезбеди прецизну формулацију да је реч о српској православној културној баштини на Косову.

        Танасковић је агенцији Бета рекао да се тренутно српска културна баштина на Косову води под општим заглављем „Србија“ и да је на недавно одржаној седници Комитета за светску баштину у Бону, без дискусије донета одлука да су у питању средњовековни споменици на Косову, а да је у загради наведно „Србија“.

        Према његовим речима, пошто се у Унеску све класификује и води на територијалном принципу, евентуалним чланством Косова у тој међународној организацији сматрало би се да се српско споменичко наслеђе налази на територији државе Косово, због чега би Србија морала да поведе озбиљну акцију.

        „Морало би се обезбедити да наше наслеђе добије заштиту, за шта би гаранције морала да даје међународна заједница и нужно је да би се, у таквом нежељеном случају, врло прецизно у Комитету за светску баштину и Унеску морало нагласити да је реч о српској православној културној баштини на Косову, а никакво баштини Косова“, рекао је Танасковић.

        Он је нагласио да је јавност у Србији забринута због питања власништва над баштином и навео да су, упркос покушајима власти у Приштини, правно гледано споменици у власништву Српске православне цркве.

        „У том смислу не може бити никаквог имовинског спора, нити се то може променити уласком Косова у Унеско, али је сасвим сигурно да ће бити много покушаја да се то релативизује и да се чвршће веже за саму структуру државе Косово, на путу ка његовој албанизацији, што би по мени био неки далеки и неостварљив циљ“, казао је он.

        Танасковић је казао и да сам захтев за пријем Косова у чланство још није стигао у Унеско и нагласио да се то „не може се сматрати само неким техничким кашњењем“.

        „Захтев је упућен преко Унмика, а обављањем улоге преносиоца оваквог писма Унмик излази из мандата међународног присуства на Косову... Ако се исправно тумачи (мандат) - Унмик не би могао да прихвати улогу писмоноше“, рекао је Танасковић.

        Он је казао да уколико захтев стигне до Извршног комитета Унеска, тада је све у рукама држава чланица које већином гласова одлучују о предлогу за пријем нових чланица.

        Танасковић је нагласио да је тренутни састав Извршног комитета „математички неповољан за Србију, јер су од 58 држава чланица, 33 признале Косово“.

        „Пошто се може претпоставити да би било доста удржаних гласова, а они се не броје, наш циљ би био да те државе (које би се уздржале) наведемо да гласају против“, казао је Танасковић.

        Бета