КОРАЋ: У току је рововска борба између Вучића и Дачића за превласт унутар власти

ШТА ШТАМПА ШТАМПА: ИНТЕРВЈУ ПОТПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ ЖАРКА КОРАЋА НОВОСАДСКОМ ДНЕВНИКУ

Жаркo Кораћ

• Вучић се у овом тренутку показао далеко успешнијим од Дачића. А за све то време највећи број грађана статира и пасивно посматра шта се дешава
• Борба против корупције и криминала се води на начин који је дубоко ванинституционалан, што показује да она има изразито политички карактер
• Како је могуће да се у новинама унапред најављује ко ће бити ухапшен? Па сваком је јасно да таблоиди те информације добијају или из полиције или од врхова владајућих политичких странака. Не значи да многе од тих сумњи нису оправдане, али ради се по моделу дубоко супротном принципима цивилизованог друштва, линчовањем људи пре но што је утврђена њихова кривица

        СРБИЈА се данас налази у веома мучном и тешком политичком тренутку, заправо у ужасно интензивном превирању - оцена је потпредседника Народне скупштине и лидера СДУ проф. др Жарка Кораћа.

       Најпре, пресуде Хашког трибунала, које је већина грађана доживела као дубоко неправедне, могу бити увод у ескалацију потпуно антизападног расположења, које се у Србији и иначе доста лако креира. Друго, борба против корупције и криминала се води на начин који је дубоко ванинституционалан, што показује да она има изразито политички карактер. И треће, сведоци смо тешке рововске борбе за прерасподелу моћи унутар власти, где се Вучић у овом тренутку показао далеко успешнији од Дачића. А за све то време највећи број грађана статира и пасивно посматра шта се дешава, јер „не жели да се меша”, препуштајући своју судбину малом броју људи који имају огрооомне личне амбиције - наводи професор Кораћ.

       Сведоци смо и бујајућег нарастања националистичке деснице?

       - Неће нам бити утеха ако кажемо да тога све више има диљем Европе, од Мађарске до Холандије. У Србији те екстремне десничарске групе сада још црпу додатну снагу из атмосфере створене због спорних хашких пресуда, што обилато користе и делови владајућих странака. И ту на делу, заправо, видимо дубоку конфузију владајуће коалиције по питању европских интеграција. Јер, радо би да политички капитализују тај националистички гнев, али смо истовремено током расправе у Народној скупштини од представника власти чули да не бисмо могли да исплатимо плате и пензије без помоћи ММФ-а и Европе.

       Ако је за неку утеху, у Србији је тренутно само једна парламентарна странка експлицитно против европских интеграција - ДСС. Чак се у њиховом прогласу „Србија је угрожена” одбацују не само европске интеграције, него он у суштини представља идеолошку осуду Запада. Али остале партије се барем декларативно залажу за наставак пута ка ЕУ, једино што није извесно да ли то подразумева и усвaјање европских стандарда понашања и функционисања државе, или се тек ради о лицемерном ставу да нам је Европа потребна само да бисмо економски преживели.

       Након поменутих хашких пресуда регионални односи наликују оним из деведесетих, једино што не пуцају топови?

       - Иако су ти односи, пре свега између Београда и Загреба, јако захладнели, ипак се надам да то неће предуго трајати. Јер, највећу цену таквих односа платиће избеглице, дакле управо они у чије се име, наводно, све и ради. Тачно је да су ти односи тешки и сложени, али исто тако обе стране морају бити свесне чињенице да добросуседство представља једну од кључних детерминанти држава које се враћају у нормалу. И док на том фону хрватска министарка спољних послова Весна Пусић сада покушава да смири тензије, највећи број иритантних изјава заправо је дао председник Србије Томислав Николић. Он, нажалост, све чешће износи ставове у којима не само да не препознајем свест о томе да су односи у региону од кључног значаја, већ не препознајем ни да је он сам свестан тога која је улога шефа државе.

       Упозорили сте на опасност ванинституционалне борбе против корупције?

       - На оправдане захтеве да се истраже случајеви могуће корупције у протеклих десет и више година одговара се не тако што се ојачавају институције, тужилаштва, судови, полиција... већ на начин у којем има и елемената кривичних дела. Како је, рецимо, могуће да се у новинама унапред најављује ко ће бити ухапшен? Па сваком је јасно да таблоиди те информације добијају или из полиције или од врхова владајућих политичких странака. Не значи да многе од тих сумњи нису оправдане, али ради се по моделу дубоко супротном принципима цивилизованог друштва, линчовањем људи пре но што је утврђена њихова кривица.

       Коначно, та се „борба” води због промоције појединих људи, без намере да судим о томе колико су они искрени или не. Али чињеница да је лидер једне странке носилац свих тих активности, уместо тужиоца, већ само по себи целу причу чини политичком. Но, оно што дубоко забрињава је чињеница да већина грађана не види куда то води. А и они који виде, не усуђује да то отворено каже како би избегли етикету „противника борбе против криминала и корупције”. Међутим, морамо схватити да Србија нема други пут борбе против корупције до институционални, а не политичким и медијским „акцијама”.

Пузећа диктатура једног човека
 

       „НАЖАЛОСТ, Србија се очигледно суочава са пузећим политичким насиљем и диктатуром једног човека, а да грађани то још не примећују“ - оценио је Кораћ.