Приштина тражи позивни број и контролу енергетике на северном Косову

ЕВО КАКО ПРЕГОВОРЕ О ЕНЕРГЕТИЦИ НАЈАВЉУЈЕ

ИНТЕРНЕТ ИЗДАЊЕ НАТО - SOUTHEAST EUROPEAN TIMES

Едита Тахири

• Борислав Стефановић: Циљ Србије је да очува капацитет Електропривреде Србије (ЕПС) на северном Косову и да он остане у рукама ЕПС или подружнице која ће бити основана у Приштини. Приоритет је такође омогућити редовно снабдевање електричном енергијом за Србе у енклавама јужно од реке Ибар 
• Кад је међународна организација за телекомуникације дефинисала фреквенције и бројеве, дефинисала их је за осам федералних јединица СФРЈ (укључујући Косово), па зато Косово има сопствени позивни број и Србија би једноставно требало да прихвати ту реалност и да више не блокира позивни број, рекла је Едита Тахири за SETimes

        БЕОГРАД и Приштина планирају да се усредсреде на решавање енергетских и телекомуникационих питања у следећој рунди разговора у којима посредује ЕУ. Енергетска заједница, којом су регулисана енергетска питања широм Европе, у склопу правне тековине ЕУ, саопштила је да Београд крши правила Енергетске заједнице јер није надокнадио Приштини коришћење преносних линија на северном Косову за пребацивање струје у Србију и оближње земље. 

       „Јасно је стављено до знања да Србија мора да поправи своју политику према Косову и то аутоматски значи прихватање енергетског споразума између две државе“, рекла је потпредседница Владе Косова и шефица тима земље за техничке разговоре Едита Тахири за SETimes. „Урађен је нацрт споразума између две стране [Косова и Србије], али Србија није спремна да га прихвати.“

       Поред надокнаде Косову, Тахири је рекла да је споразумом прецизирано да енергетске ресурсе на Косову контролише Приштина.
Секретаријат Енергетске заједнице покушава да реши то питање већ две године.

       Борислав Стефановић, бивши шеф преговарачког тима Србије, изјавио је за SETimes да разговори о енергетици нису били продуктивни јер Србија износи конкретне предлоге, а Приштина их је све одбацила. 

       Стефановић каже да је циљ Србије да очува капацитет Електропривреде Србије (ЕПС) на северном Косову и да он остане у рукама ЕПС или подружнице која ће бити основана у Приштини. Приоритет је такође омогућити редовно снабдевање електричном енергијом за Србе у енклавама јужно од реке Ибар, рекао је Стефановић.

Борислав Стефановић

       „У преговорима је такође требало да буде постигнут споразум о решавању дугова Косовске електроенергетске компаније и ЕПС-а. То је оно што покушавамо и били смо врло флексибилни око свега тога, са циљем да одржимо најважније објекте на северном Косову -- Газиводе и Валац“, рекао је Стефановић.

       Српски министар спољне и домаће трговине и телекомуникација Расим Љајић изјавио је за SETimes да званичници такође планирају да размотре позивни број за Косово. „Косовске институције су тражиле међународни позивни број и желеле су да то буде 383“, рекао је Љајић. „У ранијим разговорима Србија је понудила компромисно решење 3815 (позивни број Србије са додатом петицом), али је то одбијено.“

       Он је рекао да ће разговори такође бити фокусирани на судбину телекомуникационе имовине и рад српских оператера на Косову. 
„Чекамо исход разговора између двојице премијера, с обзиром да ће они одредити теме које ће бити размотрене у техничком дијалогу“, додао је Љајић. „Спремни смо за дијалог и заинтересовани за решавање тих питања.“

       Тахири је рекла да је Косово константно тражило сопствени позивни број, не само зато што је међународно признато, него зато што је имало свој телефонски позивни број и фреквенцију преноса као федерална јединица бивше Југославије. 

       „Када је међународна организација за телекомуникације дефинисала фреквенције и бројеве, дефинисала их је за осам федералних јединица (укључујући Косово), па зато Косово има сопствени позивни број и Србија би једноставно требало да прихвати ту реалност и не блокира позивни број“, рекла је Тахири за SETimes.