Зашто Србија треба да зазире од настанка „велике Албаније“?

А ЈОШ ЈЕ ВЛАСТ У БЕОГРАДУ ПОЛИТИЧКИ ПОТПУНО ЗАВИСНА

ОД ИНОСТРАНИХ ШИПТАРСКИХ СПОНЗОРА

         У ЈЕДНОМ су већ сагласни и српски песимисти и српски оптимисти:  „велика Албанија“ настаје пред нашим очима. Једино се власт у Београду прави да није тако јер одбија да види и призна оно што не би било по вољи њеним газдама у Бриселу и Вашингтону.

         Да ли би Србија морала да зазире од постојања „велике Албаније“ чак и кад она не би настајала по цену њеног смањивања?

         Може ли „велика Албанија“ не бити агресивна и чиме, и због чега, прети „остатку Србије“?

         Може ли деиндустријализована Србија са изреформисаном војском и пуном политичком зависношћу од иностраних шиптарских спонзора уопште парирати „великој Албанији“?

Душан ПРОРОКОВИЋ, аутор књиге „Геополитика Србије“ Нож велике Албаније био би усмерен према Прокупљу и Нишу

• На помолу је стварање изразито антисрпског блока који би покидао било какву могућност нашег економског, безбедносног, политичког везивања за Грчку. Били бисмо остављени иза две стране зида, дугорочно изоловани
• Србија мора пуно да ради са Грчком и Румунијом, али се за нас отвара и питање стратешког партнерства са Бугарском и Црном Гором као један од приоритета, јер бисмо тако уоквирили албански етнопростор и полако правили контратег

        ПРВО, Србија не треба да се боји него да буде крајње опрезна са процесом који се дешава међу Албанцима. Ако преузме низ неопходних превентивних мера, то не мора да буде тако погубно по српске интересе, у супротном је то - претња.

       То је безбедносна претња, јер би албански фактор добио унутрашњу континенталну компоненту коју до сада није имао и исказивао би претензије за даљим ширењем. То би се у случају Србије одразило правцем од Прокупља ка Нишу.

       Други проблем нам је геополитички положај Србије, који би у том случају био погоршан: отворила би се питања Рашке области као карике између те велике Албаније и БиХ и бујановачко-прешевска област као карика између велике Албаније и помачке територије у Бугарској чиме би се отворио простор за стварање „зелене трансверзале“. Њу је спомињао Ахмет Давутоглу у својим неоосманистичким плановима.

       Трећи проблем би био тероризам, јер би велика Албанија била способна за већу улогу на мапи радикалног ислама која се прави на глобалном нивоу. То би свакако отворило питање ко ће инвестирати у Србију која у околини има терористичке кампове и државу која спонзорише тероризам.

       Најважнија је превенција, али се од 2008.у том погледу апсолутно ништа не предузима. Иначе, мислим да Западу не одговара велика Албанија и да ће ићи на стварање чврстог савеза Бугарске, Македоније, Албаније, Црне Горе и тзв републике Косово. Са конфедералним статусом који би био потврђен потписивањем билатералних споразума и инфраструктурним пројектима.

       Приштина и Тирана су већ  повезане, у плану је гасовод Бургас - Драч, а кључни спонзор би била Турска. Запад би тако исконтролисао албански фактор, што преко Турске, што самостално преко утицаја у поменутим земљама.

       За Србију је то још горе, јер би се створио изразито антисрпски блок који би покидао било какву могућност нашег економског, безбедносног, политичког везивања за Грчку. Били бисмо остављени иза две стране зида, дугорочно изоловани. Србија мора пуно да ради са Грчком и Румунијом, али се за нас отвара питање стратешког партнерства са Бугарском и Црном Гором као један од приоритета, јер бисмо тако уоквирили албански етнопростор и полако правили контратег (дефинисали низ одбрамбених стратегија исл.)

Бранко КРГА, бивши начелник Генералштаба Албанцима промена граница неће донети ништа добро

• Опасно је што би велика Албанија са 6 милиона становника имала амбицију да се шири на територије земаља у окружењу

       ИДЕЈА велике Албаније од Призренске лиге није се мењала, ма како се мењале власти.

       Са становишта безбедности, врло је индикативно коме је у интересу да прави велику Албанију од делова територија које сада припадају другим државама, а искуство нас учи да се овде границе нису мењале мирно, него ратовима. Из истих разлога је опасно и што би велика Албанија са 6 милиона становника имала амбицију да се шири на територије земаља у окружењу.

       Даље, она би била ослонац великих сила које су учествовале у њеном стварању, па би и по том основу могло да дође до преламања регионалних и глобалних интереса на овим просторима, а то се овде никада није дешавало без проблема безбедносне природе.        

       Како то предупредити? Државе Европе су се још 1975. у Хелсинкију договориле да се границе не мењају. Промена граница никоме не доноси добро, па ни Албанцима, јер сви који учествују у сукобима - страдају.

Милорад ЕКМЕЧИЋ, академик САНУ, историчар Нека нас Свевишњи спаси од америчких лудости

• САД су направиле велику историјску грешку. Уместо уједињавања Балканског полуострва, иду путем којим су прошле Аустро- Угарска, Италија и Немачка
• Аустро-Угарска не само да је хтела да створу албанску државу, него и да јој да унутрашњи садржај. Историјска документа показују да су представници хабзбуршке владе пре 1912. стварали коцепте великоалбанске државе, писали лажну историју Албаније и на турском језику је објавили у Египту, да се не зна порекло текста

       АЛБАНСКО питање је врло комплексно. Идеју о великој Албанији су почели да стварају бројни фактори пре 1912. и састојала се у обједињавању покрајина у којима је живео албански народ.

       До 1912. су захтевали уједињење у аутономну државу у оквиру Османлијског царства. Та идеја је изазвала сукоб и поделу у албанском народу: један је био слабо организован и тражио да Албанија буде исламска држава, а други је имао заговорнике у Европи и следио је аустријску политику стварања велике албанске државе као противтеже независним балканским државама. То је довело до сукоба 1912. и 1913.

       Албанци су прокламовали велику Албанију у коју би ушло и Куманово и Скопље, све до Солуна, што је сама турска војска онемогућила.

       Након пропасти Аустро-Угарске, ову идеју преузима Италија, која жели велику Албанију као подручје свог доминантног положаја на Балканском полуострву. И то је пропало.

       Иначе, Аустро-Угарска не само да је хтела да створу албанску државу, него и да јој да унутрашњи садржај. У књизи о стварању Југославије сам цитирао историјска документа из архива, која показују да су представници хабзбуршке владе пре 1912. стварали коцепте великоалбанске државе, писали лажну историју Албаније и на турском језику је објавили у Египту, да се не зна порекло текста.

       Један сликар је у Бечу насликао албанску заставу и грб са црним двоглавим орлом. Цитирао сам и број документа у архиву колико је тај сликар добио новаца за то.

       Американци су створили нову заставу Албанаца, која приказује плаво обојену косовску територију. То указује на то да је албански покрет под великим страним утицајем - под стратешким утицајем САД, који ће свима нама задати главобоље.    

       Покушај југословенског комунизма - да Косово уједини са Албанијом, а целу ту заједничку Албанију са Југославијом у балканској федерацији - историјски није успео!

       Данашњи покушаји стварања уједињене албанске државе почивају на неспоразуму између самог албанског народа и идеја великих сила, на првом месту САД, како би та велика Албанија требало да постоји.

       Нисам човек који би смео да ризикује личне прогнозе развоја на основу онога што читам у новинама и видим на телевизији. Сматрам, ипак, да су САД направиле велику историјску грешку. Уместо уједињавања Балканског полуострва, иду путем којим су прошле Аустро- Угарска, Италија и Немачка.

       Ако Свевишњег на небесима има, нека нас све спаси од ових америчких лудости.

Драган ПЕТРОВИЋ, научни сарадник Института за међународну политику и привреду Америчка хегемонија копни, албански фактор ће се насукати

• Београд треба да учини све што може да се обузда даље сламање српске државе (без Рашке области би све фигуре биле порушене и не бисмо могли да играмо озбиљну партију), да се јачамо економски и да културно снажимо регион, да јачамо односе са кључним савезницима (Русија, Кина, Француска), да покушамо да нађемо заједнички језик са Немачком, да јачамо војну моћ и демографску структуру, да улажемо у југ Србије и као зеницу ока север КиМ, јер те четири општине бране да албански елемент не дође иза леђа Рашкој области
• Обамин говор - и то је шанса да одбранимо кућни праг. Ово је тест упорности и задатак је много лакши него што то говоре наши политичари којима се шапуће са Запада

       АЛБАНСКИ фактор представља реметилачки фактор јер има ревизионистичке захтеве према свим својим суседима. Они су релативно малобројни (дупло их је мање него Срба, Грка...), али снагу повампиреном албанском ревизионизму даје блаконаклоно гледање САД, Велике Британије и Немачке.

       Да није тога, Београд, Подгорица, Атина и Скопље би у рекордном року могли да смлате албански ревизионизам - не само зато што су Албанци малобројнији већ и што су у цивилизацијском и културолошком смислу још битно инфериорнији.

       Они немају снаге да било шта заузму, имају ревизионизам према свима, а малобројни су. То што играју игру, што још постоје и што нису разбијени преко ноћи могу да захвале предоминацији САД. Али, пошто америчка хегемонија у свету, па и на Балкану копни, албански фактор ће се насукати. Из године у годину слаби амерички утицај, Америка ће кориговати свој експанзионизам и престаће да подржавају екстремни акспанзионизам Албанаца. Као у завршним годинама Хитлера или Наполеона - САД неће имати снаге за расипање и мораће да респектују друге моћне државе.

       Суштина свих суштина је да свет иде ка мултиполаризму, што ће на Балкану значити пораст утицаја Русије и у мањој мери Кине, а Немачка и Француска ће добити на значају. То значи да ће између доброг дела утицаја САД бити утицај земаља које су више наклоњене српском фактор (Русиј, Кина, Француска).Са таквим новим картама албански ревизионизам неће моћи да буде тако усправан.

       Београд треба да предузме следеће: да учини све што може да се обузда даље сламање српске државе (без Рашке области би све фигуре биле порушене и не бисмо могли да играмо озбиљну партију), да се јачамо економски и да културно снажимо регион, да јачамо односе са кључним савезницима (Русија, Кина, Француска), да покушамо да нађемо заједнички језик са Немачком, да јачамо војну моћ и демографску структуру, да улажемо у југ Србије и као зеницу ока север КиМ, јер те четири општине бране да албански елемент не дође иза леђа Рашкој области, где за разлику од већински српског Прибоја, Нове Вароши и Пријепоља, имамо већински муслимански Тутин, Нови Пазар и Сјеницу. Ако би Американци успели да Албанци заузму четири општине на Косову онда Нови Пазар, Сјеница и Тутин не би више били изоловани, што би био велики проблем.

       Дакле, треба да зауставимо губитке, да се повежемо са РС и Црном Гором (најважније је што православна Црна Гора ни средњерочно ни дугорочно не може да се одбрани јер је 450.000 Црногораца окружено са 5 милиона Албанаца). То повезивање треба да буде на традиционалној православној линији, а да са Скопљем то буде јачање сарадње, јер је Скопље животно угрожено од Албаније.

       У исто време треба да се јача осовина Атина - Београд.

       Наш животни интерес је да са природним савезницима обухватимо албански ревизионизам. Они су онда у мрежи, а Американци могу да им помажу још неко време, јер ће гурањем једне цивилизацијски инфериорне муслиманске државе, затезати односе са Београдом, Подгорицом, Атином, Скопљем и Москвом.

       Онда би ишли на договор где Косово остаје у саставу Србије, а север и још неки делови би имали посебан статус, како је првобитно говорено у првој верзији Николићеве платформе. Онда долазимо до тачке окупљања свих српских земаља.

       Албански фактор је оружје у рукама САД које сламајући околне православне народе сматрају да ће удаљити Русију од Медитерана. Циљ Американаца је измена етничке и духовне структуре Црне Горе, циљ су и Грчка и Кипар (о тим циљевима је говорио Бжежински), али Америка више нема снаге за то о чему говори последња књига Бжежинског.

       Обамин говор - и то је шанса да одбранимо кућни праг. Ово је тест упорности и задатак је много лакши него што то говоре наши политичари којима се шапуће са Запада.

Наташа ЈОВАНОВИЋ, функционер СРС Велика Албанија своди Србију на Београдски пашалук

• Формирањем велике Албаније, после ситуације са Косовом, највиталнији државни и национални интереси би били потпуно доведени у питање. И то у мери у којој ни најумнији људи ни историчари са своје дистанце не би могли да предвиде у каквим би оквирима остала тако окрњена Србија

       АМЕРИКА већ дуго спрема велику Албанију јер је то стратешки циљ НАТО пакта и савезника САД на Балкану, који би им донео и економску моћ која извире из ресурса (које су запосели доласком на КиМ после агресије 1999.)

       Стварање једне такве творевине где су шиптарски терористи средство за остварење циља западних сила, наставило би се даљим парчањем Србије: кренули би на Рашку и у Шумадију, а Запад сада ради и отварању питања наше северне покрајине.

       То што је Црна Гора одмах потрчала да призна шиптарско Косово говори да би и Подгорица са оваквим руководством радила на парчању Србије.

       Формирањем велике Албаније, после ситуације са Косовом, највиталнији државни и национални интереси би били потпуно доведени у питање. И то у мери у којој ни најумнији људи ни историчари са своје дистанце не би могли да предвиде у каквим би оквирима остала тако окрњена Србија.

       Држећи се онога што говори председник СРС, истакла бих само да би се Србија свела на Београдски пашалук, на шта српски радикали упозоравају већ двадесет година.

       Диана Милошевић