Ритер: Кина у рату за Иран игра колосалну улогу, само - иза кулиса

ТРАМП ЈЕ САМ СЕБЕ САТЕРАО У ЋОШАК ПА САДА ТРАЖИ ПРИЛИКУ ДА СЕ ИЗВУЧЕ А ДА НЕ ИЗГУБИ ОБРАЗ

* За Вашингтон и Тел Авив ствари не иду добро. Нови ирански лидери ће бити чвршћи од претходних. Сада имају борбено искуство у директном сукобу са Сједињеним Државама. Видели су да америчка војна машина није свемоћна, што их чини самоуверенијим, а не послушнијим

* Ормуски мореуз је пример како неко може изгубити, а ипак прогласити победу, а да не трепне оком. Трамп је најавио да ће САД и Иран створити неку врсту заједничког механизма за наплату пролаза кроз мореуз. Наводно ће све заједнички надгледати и заједно профитирати. Али, трик је томе што ће Иран имати потпуну и безусловну физичку контролу над мореузом

* Трамп се упустио у коцкање које није дало резултате. Његов тим ће радити даноноћно, координишући све са Техераном и Пекингом, који игра колосалну улогу иза кулиса, како би пронашао решење које задовољава све

_____________________________________________________________________________

             Аутор: Скот РИТЕР

             ТРАМП сада тражи излаз из замке у коју се сам упецао на подстицај Израела.

             Јер, шта су САД постигле нападом на Иран?

             Промена режима у Техерану. Да ли се догодила? Не.

             Да ли је дошло до уклањања из Ирана обогаћеног уранијума? Не.

             Да ли је било могуће ограничавање иранског балистичког ракетног програма? Не.

             Да ли је Вашингтон повратио контролу над Ормуским мореузом? Не, напротив, Техеран га контролише чвршће него икад.

             Да ли су америчке војне базе на Блиском истоку постале значајније? Не, изгубиле су значај.

             Поврх свега, санкције против Ирана руше пред нашим очима.

             Колико је трофеја Трамп освојио током рата? Ниједан.

             Стога је Трамп сада важно да створи утисак победе.

             Читава пропагандна машинерија америчке администрације је усмерена на стварање слике коју Вашингтон жели.

             То је Трампова омиљена забава - препакивање објективне стварности, лепљење нове етикете и гласно извикивање да је на продају.

             Узмимо за пример уранијум. Иран ће га обогаћивати и нема намеру да га се одрекне, ни сада ни за 10 година. То је његово право као суверене земље.

             Техеран ће пристати да смањи ниво обогаћивања уранијума на отприлике 60%. Биће уведени додатни механизми верификације, инспекције и ограничења. Али Иран је био спреман да на то пристане и пре него што је рат почео.

             Буквално исти услови били су на преговарачком столу и могли су се постићи без испаљеног метка. Али, био је потребан блиц-криг, са потрошеним милијардама, дестабилизацијом региона и враћањем на почетак. Само што ће сада све бити препаковано и представљено као достигнуће. 

Скот Ритер, бивши инспектор УН за оружје у Ираку

             Трамп ће то прогласити „најбољим уговором у историји“. (У среду је шеф кабинета бившег израелског премијера Натан Ешела изјавио: „Ово није победа! Ово је срамота! Америка не зна како да доведе ствари до краја. Нисте уништили оружје, задржали су балистичке ракете и уранијум“.)

             За Вашингтон и Тел Авив ствари не иду добро. Нови ирански лидери ће бити чвршћи од претходних. Сада имају борбено искуство у директном сукобу са Сједињеним Државама. Видели су да америчка војна машина није свемоћна, што их чини самоуверенијим, а не послушнијим.

             Стога је читава прича о промени режима у Техерану само за америчку публику.

             У стварности је оно што се догодило катастрофалан неуспех стратешког планирања.

             Ормуски мореуз је можда најупечатљивија илустрација како неко може изгубити, а ипак прогласити победу, а да не трепне оком.

             Трамп је најавио да ће САД и Иран створити неку врсту заједничког механизма за наплату пролаза кроз мореуз. Наводно, они ће заједнички надгледати тај процес и заједно профитирати. Али, трик је томе што ће Иран имати потпуну и безусловну физичку контролу над мореузом.

             Иран контролише обале, острва и прилазе. Има ракете, чамце, мине и обалске батерије. САД нису стекле ни метар контроле.

             Трамп је бриљантан продавац; то му се не може порећи. Рећи ће: „Ми смо за преговарачким столом, учествујемо у процесу, што значи да имамо контролу.“ Али, то је као да кажете: „Стојим поред возача аутобуса, тако да и ја возим.“ У стварности, ви сте само путник коме је дозвољено да стоји поред возача.

             Раније је Иран контролисао Ормуз де факто, али не и де јуре. А сада, захваљујући Трамповом „бриљантном маневру“, Техеран ће добити међународно признање права на контролу.

             Трамп ће Ирану дати оно што Персијанци траже деценијама.

             Из тога следи да је свака тачка споразума пораз препакован у победу.

             Трамп се упустио у коцкање које није дало резултате. Његов тим ће радити даноноћно, координишући све са Техераном и Пекингом, који игра колосалну улогу иза кулиса, како би пронашао решење које задовољава све.

            Трампова администрација је сама себе сатерала у ћошак и тражи прилику да се извуче, а да не изгуби образ.