Сваки богатији Монгол може да за живота постане бронзани војник Џингис кана

РУСКИ ИСТОРИЧАР (ПОСЛЕ БОРАВКА У МОНГОЛИЈИ) ПРЕДЛОЖИО ДА РУСКИ ОЛИГАРСИ ДОБИЈУ „ТЕНКОВСКУ ДИВИЗИЈУ”

Статуа Џингис кана у Улан Батору

• У почетку ме је привукло лице једног од коњаника. Било је прилично добродушно за ратника Џингис кана. Помислих да су добродушност специјално направили да се туристи из богатих и толерантних земаља не би много плашили. Али, и други коњаник је скретао на себе пажњу јер је очигледно био веома стар
• Онда су ми домаћини објаснили да сваки богатији Монгол, који може да плати 40 милиона тугрика (то је мање од милион рубаља), може бити изливен као ратник Џингис кана и на вјек и вјеков остати поред Освајача света

         Пише: Сергеј ШМИТ, историчар*

         КРАЈЕМ прошлог месеца био сам у сунчаном Улан Батору, престоници пријатељске Монголије.

         Земља која ме је примила - а тако је то увек у гостољубивој земљи - одвезла ме је на најпомпезнији туристички објекат савремене Монголије да уживам у такозваном Меморијалу Џингис кана.

         Мене је одушевила фигура „коњинизираног” (зато што је на коњу) Џингис кана величине вишеспратнице која се лепо уклапа у монголски пејзаж. Међутим, потпуно су ме одушевиле две статуе војника Џингис кана у пуној борбеној опреми и на коњима који дочекују посетиоце на путу ка Џингис кану.

         У почетку ме је привукло лице једног од коњаника. Било је прилично добродушно за ратника Џингис кана. Помислих да су добродушност специјално направили да се туристи из богатих и толерантних земаља не би много плашили. Али, и други коњаник је скретао на себе пажњу јер је очигледно био веома стар.

         Узгред, Јаса (то је назив за „устав” Монголске империје) је прописивала доживотну службу кану.

         Претпоставио сам зато да се у овом лику ратника-старца чува сећање на поданике Џингис кану који су му били верни до старости и смрти.

         Међутим, замолио сам да ми грађани Монголије све то мало боље објасне и они су ми рекли предивну ствар.

         Испоставило се да сваки богатији Монгол, који може да плати 40 милиона тугрика (то је мање од милион рубаља), може бити изливен као ратник Џингис кана и на вјеки вјеков остати поред Освајача света.

         Двојица су већ изливена. Друге изливају.

         Временом ће се око Џингис кана формирати прави тумен (монголска војна формација) монголских милионера у пуној борбеној опреми.

         Идеја ми се толико свидела да сам одмах почео да размишљам како би се она могла увести и вечно оваплотити у Русији.

         У Русији је све јасно. Наша митологизована војна сила није толико у коњици, колико је, разуме се, у тенковској војсци.

         Све наше Потањине и Дерипаске треба за све њихове паре и на њихово (и наше) задовољство ставити у тенкове. Да сатуа – тачније – биста – сваког од њих посматра из куполе тенка.

         На тај начин би била основана цела олигархијска тенковска дивизија која би се могли поставити на неком стратешки важном и туристички привлачном месту.

         А држава би од тога имала вајде...

         * Доцент на катедри за светску историју и међународне односе Историјског факултета Иркутског државног универзитета

         Превео Горан Шимпрага