„Сабор српских великана“ – лексикон о 463 личности које су обележиле за Србе 70 кључних година

АУТОР ЈЕ ПЕТАР ЖЕБЕЉАН, ВИШЕГОДИШЊИ НОВИНАР РАДИО БЕОГРАДА

* Проф. др Јован Јањић: „Сабор“ не само да српске великане (између 1848-ме и краја Првог светског рата) не препушта забораву већ показује како је све скупо плаћано и на чему стоје нове, савремене генерације

* Проф. др Дејан Микавица: Без ових Срба немогуће је замислити развој српске државности, узвишену, изнад свега пожртвовану борбу српског народа за очување националног идентитета, учвршћивање и одбрану његове аутономије

__________________________________________________________

         „KO сам ја? Ко смо ми ? Може ли се дрво распознати по врховима крошње, ако се не покаже грана из које су ти изданци, иако се не види дрво из корена? Тако је са човеком тако је са народом."

         Да би на та питања нашао одговоре,  Петар Жебељан (1939), оно што има његов српски народ данас, у свом „Сабору српских великана“ осветљава ликове предака који су се за све то заузимали у времену од 1848. од либерално-националних револуција широм Европе па до окончања Првог светског рата.

         У том периоду, Србија је заложила све што је имала за свој опстанак, за слободу и своју државност.

         У том периоду, стекла је међународно признање своје независности и кренула у духовну обнову, стварајући нови просветљени духовни амбијент у коме су се рађали и стасавали неки велики људи.

         Међу њима је било и људи који нису по рођењу Срби, али су се својим делом уписали у баштину и историју српског народа.

         Приређивач ове књиге, како је у поговору написао проф. др Јован Јањић, „жели да представи те људе не само да их не препустимо данас забораву већ да покаже како је све то скупо плаћано и на чему стоје нове, савремене генерације".

         Јањић указује да "знајући прошлост разумемо прилике у којима живимо, упознајући претке, спознајемо себе".

         За приређивача, Јањић пише, да говори о делу оних "који су стварали српску државу и данас се на то наслањају њихови потомци".

         Жебељан на популаран начин представља 463 личности по азбучном реду међу којима има познатих и мање познатих личности, износећи познате и мање познате податке о њиховом животу, раду и о ономе са чиме су нас задужили.

         Пишући о овој књизи која се бави "изузетно важним периодом нововековне  и српске историје“, проф. др Дејан Микавица бележи да се данас о том периоду недовољно зна, па чак и међу научницима и зато је Жебељан написао "Сабор српских великана"да се надокнаде многи пропусти."

         Без ових Срба, додао је Микавица, "немогуће је замислити развој српске државности, узвишену, изнад свега пожртвовану борбу српског народа за очување националног идентитета, учвршћивање и одбрану његове аутономије."

         "Овом књигом, Жебељан даје вишеструко драгоцен допринос обнови и учвршћењу нашег историјског сећања на личности које су својим делом трајно задужили нашу историју" - закључио је др Микавица.

         Иначе, Петар Жебељан је рођен у Банату, у Перлезу, а гимназију је завршио у Зрењанину, док је југословенску и светску књижевност дипломирао на Филолошком факултету у Београду.

         Најдуже је радио по новинарским редакцијама Радио Београда. Све време се бавио и писањем прича и документарно-фикционалне прозе,  радио је антологије поезије, а пре „Сабора српских великана", објавио је пре три године "Сабор јунака".

         Жебељан је у уводном слову истакао да је "ово прилика да подсети читаоце на важне речи Јована Скерлића, великог српског књижевног историчара и критичара које изражавају његов став о Србији у 19. и на почетку 20. века, да су Срби као деца, када уче да ходају, посртали, пипали по мраку, падали после целог низа скупо плаћених искустава, научили ићи својим ногама и постали су самостални без помоћи са стране, као што је био случај са свим осталим народима на Балкану.  А и народ је, у слободи, васпитаван и политички сазрео без тутора"

         "Потреба да се уради један овакав лексикон о личностима које су допринеле стварању српске државе појавила се недавно, када је Србија опет постала самостална држава. Књига је замишљена као приручник да читаоци не би имали проблема са обимним лексикографским томовима већ да добију сажете податке о једном историјском периоду кроз животе важних личности тога времена", нагласио је приређивач.

         "Десетак личности у овој књизи добило је више простора, наставља Жебељан, јер су то заслужили: Вук, Његош,Андрић, Тесла, Пупин, Миланковић и други.

         Има и личности које су добиле више простора, али то аутор књиге објашњава да се ради о људима за које он има наглашени афинитет због њиховог дела или деловања.

         Наравно, нећу да цитирам поједине одреднице које су ме посебно интересовале па сам их прочитала, али то остављам будућим читаоцима који "Сабор" могу да читају у целини или да лако пронађу личност која их занима.

         Укратко: "Лагуна" је поново обрадовала књигољупце да су добили поново занимљиву и корисну књигу.

         Вера Кондев  

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари