За књигољупце: „Острво несталог дрвећа“ британско-турске списатељице Елиф Шафак

ДОСАД ЈЕ ОБЈАВИЛА 19 КЊИГА МЕЂУ КОЈИМА ЈЕ 12 РОМАНА ПРЕВЕДЕНИХ НА 55 ЈЕЗИКА

Елиф Шафак

* „Острво несталог дрвећа“ из 2021. године је посветила "Имигрантима и изгнаницима из целога света, обескорењенима, поново укорењенима, неукорењенима и дрвећу које смо оставили за собом, усађеном у наше сећање..."

* Прича почиње током прве деценије двадесетог века а у бројним поглављима се враћа у прошлост, то јест у 1974. када је започео рат на Кипру са свим страхотама, а у њеном средишту јр љубав између Грка Костаса и Туркиње Дефни

___________________________________________________________

         У БУРНИМ временима најбољи лек је, ако сте књигољубац , читање, али добре књиге, какву је сада понудила издавачка кућа Лагуна - "Острво несталог дрвећа" британско-турске списатељице Елиф Шафак (1971).

       За читаоце који су се већ срели са књигама Шафакове (објавила их је деветнаест) међу којима је дванаест  романа, исти српски издавач до сада је објавио пет, и то је довољна препорука.

       Овај најновији "Острво несталог дрвећа" из 2021. године је можда примерен актуелном добу јер га је посветила "Имигрантима и изгнаницима из целога света, обескорењенима, поново укорењенима, неукорењенима и дрвећу које смо оставили за собом, усађеном у наше сећање..."

       На крају књиге, у целоме свету популарне књижевнице, преведене на 55 језика и окићене бројним литерарним наградама, она објашњава како је дошла на идеју да је напише.

       „Када сам пре много година последњи пут отишла из Истанбула, нисам знала да се тамо нећу више враћати. Од тада се питам - шта бих понела из завичаја. С временом сам почела да мислим да бих волела да сам понела дрво, неко медитеранско дрво са преносивим корењем и та мисао је уобличила ову књигу", поверила се Елиф Шафак.

       "Острво несталог дрвећа" се може сврстати истовремено у жанрове историјско-ратног, породичне драме па и љубавног јер се сви ти жанрови преплићу.

       Од  приче о грађанском рату на Кипру 1974. када је то острво подељено на грчки и турски део, на породичну драму једне грчке и друге турске породице у чијој је сенци љубавна прича између Грка Костаса и Туркиње Дефни, чије животе ауторка прати од младости, бекства са Крита, настањивања у Енглеској, све до Дефнине смрти и живота њихове ћерке Аде.

       Осим збивања везаних за главне актере у роману се појављује читав низ споредних - од рођака до случајних пријатеља и познаника, али у неким поглављима наратор је дрво смокве које је са Кипра пресађено у Енглеску.

       Прича романа тече у два временска плана. Почиње током прве деценије новога, двадесетог века а у бројним поглављима се враћа у прошлост, то јест у 1974. када је започео рат на Кипру са свим страхотама, али и љубав између Костаса и Дефни.

       Критичарка Саманта Ражарам, ауторка приказа књиге за "Вашингтон индепендент ривју букс-а", написала је да "Упркос љубавне приче у центру заплета, ауторка успева да око ње исплете причу о мигрантском искуству - догађајима који нас присиљавају да напуштамо домовину и као што смоквино дрво лепо запажа: зато што на нас тако делују миграције и отиснемо се ка непознатим обалама, део тебе умире како би други део могао да почне изнова".

       Шафак је, према речима познате списатељице Маргарет Атвуд, написала "Диван срцепарајући роман о мрачним тајнама грађанских ратова и злу екстремизма", док је у "Тајму" написана оцена да је роман дао "Изузетна премишљања  о најважнијим животним питањима: идентитету, историји и смислу".

       Испод наслова на корици књиге је штампана констатација да је "Ова трагична прича ублажена трајном љубављу и фантастичним завршетком свеукупни тријумф књижевности Елиф Шафак", што је заиста препорука са којом се у потпуности слажем.

         Вера Кондев