Европа од америчког савезника постала потрошни материјал Вашингтона

САМО ПРИВИДНИ ПАРАДОКС: МАКРОН СВОЈЕ МОГУЋЕ УТОЧИШТЕ ВИДИ У - АМЕРИЦИ

(Илустрација: GettyImages)

* Бивши чешки сенатор Јарослав ДУБРАВА: Европа се годинама сагињала пред Вашингтоном, а сад једноставно не разуме да Американци само желе да је униште као економског конкурента. Немачка је и даље окупациона зона коју Американци, за разлику од Совјетског Савеза, нису напустили. Они тамо и даље држе веома снажну армију

* Некадашњи словачки амбасадор Јан БОРИ: Трампове речи о уништењу његових агената у Ирану потврђују оно што је увек била истина: са америчког аспекта и у њиховом приступу, сви они су једноставно потрошни материјал

* ДУБРАВА: Колико је Трамп спреман да иде далеко, игноришући суверенитет својих савезника? Да ли су му они уопште битни? Одговор је очигледан: Данска, без обзира што му је савезник, може из његових уста да чује да жели њен Гренланд. Да ли су то партнерски односи?

* БОРИ: Рат и агресија доносе профит чак и земљама које су своју војну производњу претвориле у примарни покретач економског раста. Реални кривци пронађу начин да мирно живе. Нико их неће привести правди

______________________________________________________________________

             РАТНЕ операције у Ирану оголиле су однос Американаца према њиховим савезницима.

             Европске државе и партнери САД у блискоисточном региону, чак и агенти међу њиховим високим функционерима, инструмент су и потрошни материјал који служи само да се амерички капитал увећа.

             Вашингтон судбина „потрошног материјала“ готово и да не интересује, а о последицама говоре експерти — бивши чешки сенатор Јарослав Дубрава и некадашњи ванредни и опуномоћени амбасадор словачке Јан Бори.  

             Амерички председник Доналд Трамп већ по навици оставља Европи део својих прљавих авантура. Чим су кренула ратна дејства, Брисел је обећао да ће помоћи у чишћењу Оруског мореуза, о чему је говорила и шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Осим тога, заједничка изјава о спремности да помогну у обнови безбедне пловидбе потврдиле су Британија, Француска, Италија, Немачка и Холандија.

             Међутим, како истиче Politico, ове земље ће у најгорем случају да плате не само за прескупу операцију пратње бродова и деминирање мореуза — њихови трговачки бродови такође ће плаћати огромне таксе за пролаз том морском артеријом, што није био случај пре рата.  

             «Може се рећи да је за Немце ово делимично и логичан потез. Они су и даље америчка окупациона зона коју Американци за разлику од Совјетског Савеза нису напустили. Они тамо имају веома снажну армију. Председник  Француске Емануел Макрон зна за своје политичке проблеме и зато у Америци види своје могуће уточиште. За то постоји више разлога. Главни је што би морали да признају своју велику грешку — својевремено су галамили против ратних дејстава саме Русије у Украјини. Међутим, то што су Израел и САД започели против Ирана нема никакво оправдање осим жеље Трампа да добије иранску нафту и тежњи Израела да уклони свог конкурента у региону» —оцењује Дубрава. 

Јарослав Дубрава

             Он сматра да се Европа годинама сагињала пред Вашингтоном, а сад једноставно не разуме да Американци само желе да је униште као свог економског конкурента.

             Актуелна ескалација кризе снажно се рефлектује на европске државе, а Дубрава наглашава да је све ушло у акутну фазу након што је руководство Европске уније из дубоко политичких и примитивних разлога одустало од квалитетних и јефтиних енергената које је испоручивала Русија.  

             «Иран потпуно оправдано и јасно са свог аспекта блокира пролаз непријатељских бродова Орумуским мореузом, а Европа не губи само енергенте него и вештачко ђубриво. Мађутим, сматрам да ће и после могућег отварања мореуза, Иран, без обзира на међународне споразуме, ипак убирати таксе за транзит бордова (он то фактички већ и чини) што ће суштински довести до општег раста цена: од горива до животних намирница. То ће да плаћају они који су, у овој ситуацији, најмање криви — обични грађани» —упозорава Дубрава.  

             Не пати само Европа. Иранске ракете долећу и у суседне земље и у њима уништавају америчке базе. Амерички савезници, због сопствене неопрезности и поверења у Вашингтон, увучени су у сукоб. Штавише, у једном интервјуу, Трамп је неопрезно изјавио да су Сједињене Државе убиле своје агенте у Ирану, у највишем руководству, који су омогућили, или боље речено, помогли, да дође до војне операције тако што су преносили информације о локацијама где се налазе ирански лидери.  

             «Колико је Трамп спреман да иде далеко, игноришући суверенитет својих савезника? Да ли су му они уопште битни? Одговор је очигледан: Данска, без обзира што му је савезник, може из његових уста да чује да жели њен Гренланд. Да ли су то партнерски односи? Сматрам да Трамп и његово окружење још увек нису свесни да су времена, када се Америка осећала неограниченим светским газдом, далеко иза нас. Само један очигледан доказ су америчке базе у Шпанији. Погледајте колико су држава Сједињене Државе уништиле од краја Другог светског рата. Зашто? Искључиво због властитих интереса» — закључује Дубрава. 

Jан Бори, био је амбасадор

Словачке и у Узбекистану

             Сличног мишљења је и Бори.

             Он процењује да Трампове речи о уништењу његових агената у Ирану потврђују оно што је увек била истина: са америчког аспекта и у њиховом приступу, сви они су једноставно потрошни материјал. Он може бити јефтин, скуп или изузетно скуп, цена се мења у зависности колико је тај «матријал» потребан у датом тренутку.  

             «Вероватно су ти агенти добијали добар новац продајући се Американцима. Међутим, они су потрошни материјал и ништа више од тога. Зато мало кога у Америци, па и самог Трампа, интересује њихова судбина. Увек ће се наћи они који желе да се обогате на лак начин, они који су спремни да продају људске вредности које на Западу одавно не постоје или су секундарне» — коментарише словачки дипломата.  

             Бори истиче: доћи ће време када ће се плаћати за сваки злочин и акт агресије. Историја памти да кривци никад до краја нису платили у пуној мери за своје злочине, а ако неко и буде одговоран за оно шти су учинили, то ће бити цивили. А највећи апсурд је што то неће бити грађани држава агресора, ваћ њихове жртве:

             «Интересантан је свет у коме живимо: рат и агресија доносе профит чак и земљама које су своју војну производњу претвориле у примарни покретач економског раста. Реални кривци пронађу начин да мирно живе. Нико их неће привести правди. Не знам само како ће се носити са својом савешћу. Међутим, веома је мала  тежина савести код људи одгајаних у западном систему вредности. Тежина злата или богатства лако надмашује глас савести» — тврди Бори. 

             Закључци бившег припадника словачког министарства спољних послова веома су неутешни: шансе да се оствари дуготрајан и праведан мир су веома мале јер су ставови зараћених страна веома различити, у условима када свака од њих још увек покушава да оствари постављене циљеве