Меркел као свиња, Кол као голи Индијанац

ПОЛИТИКА СЕ КРИТИКУЈЕ НА НЕМАЧКИМ КАРНЕВАЛИМА,

НЕЗАВИСНО ОД ТРЕНУТНИХ ПОЛИТИЧКИХ АКТЕРА

Покушавају да избегну велике провокације: Са једног од карневала

       КАРНЕВАЛИСТИ се шале на рачун моћних већ 200 година.

       Наполеону се то није свиђало, па је по кратком поступку забранио маскараду карневалских луда. Карневалска удружења данас се боре с другим врстама отпора, пише немачки државни радио Дојче веле.

       На овогодишњој поворци у Келну поводом покладног понедељка (Rosenmontag), немачка канцеларка је представљена као свиња која храни пуно прасића, а они на леђима носе заставе земаља ЕУ у кризи.

       Министар унутрашњих послова Немачке Ханс-Петер Фридрих седи на WC-шољи у којој експлодира бомба неонациста уз натпис: „Дижи дупе!“. Баш тако је названа и једна иницијатива рок музичара против десног терора.

       Политика се на немачким карневалима критикује независно од тренутних политичких актера. Недавно је исмевана и Нобелова награда за мир Европској унији кроз фигуру голубице мира која седи на сандуцима оружја за извоз.

       Ове године појавила се и једна швајцарска крава која једе евре из Немачке, избацујући измет у облику ЦД-ова швајцарских банака на којима се налазе подаци о немачким утајивачима пореза.

       Врхунац догађаја у Келну, Диселдорфу и Мајнцу су поворке возила декорисаних одређеним мотивима. Ручно се израђују фигуре од папира и жице које често приказују политичаре на гротескан начин.

Адвокати претили тужбама

       До самог почетка мотиви парадних возила остају тајна. Нико не сме да их пре тога фотографише. То је битно да би се пробудила радозналост и знатижеља код посетилаца, будући да се на уличним карневалима обрћу милиони евра.

       С друге стране, организатори желе да избегну да се њихови мотиви објаве пре времена и тако се онима које исмевају пружи прилика за правне кораке.

       Члан Управног одбора карневалског удружења у Мајнцу Кај-Уве Шрајбер каже да таквих дискусија увек има.

       Адвокати су више пута долазили у дворану у којој се праве парадна кола и претили тужбама да би издејствовали да се неки мотив промени, истакао је Шрајбер. Ипак, до сада је све остало само на претњама.

       Бивши канцелар Хелмут Кол својевремено је правио велике проблеме диселдорфским „лудама“. Њега су на карневалу 2000. године хтели да прикажу као становника банана-републике у лику једног полуголог Индијанца из прашуме због његове афере са црним страначким фондовима.

       Да би стишали критике, организатори поворке су испред кратке хавајске сукњице и места на којем је приказан мали пенис ставили саксију са палмом. Ипак, та саксија се у једном тренутку преврнула, што су присутни фотографи једва дочекали, а цела ствар је прерасла у скандал.

       Проблематично је било и приказивање једне голе часне сестре приликом контроле на скенеру 2009. године. Тада је била актуелна дискусија о постављању таквих уређаја на немачким аеродромима да би се лакше открили експлозив и оружје. Часна сестра је у карневалској поворци носила изазовни доњи веш.

Религија и црква проблематичне

       Критиковање политике за карневалисте је питање части. „То политичари морају да поднесу“, каже Кај-Уве Шрајбер. Ипак, он признаје да је изузетно тешко приказати проблеме који се тичу религије и цркве јер се ту одмах појави отпор: „Велике провокације покушавамо да избегнемо“, каже Шрајбер.

       Многи политичари и сами врло радо иду у машкаре и показују се на карневалским слављима како би скупили поене код бирача. На тим манифестацијама се у опуштеној атмосфери склопи и покоји посао.

       Од 1950-их година се у Ахену додељује одличје карневалских луда - „Орден против озбиљне озбиљности“. Њиме се одаје почаст хумору политичара. Међу добитницима су и неки најпознатији политичари Њемачке, као Конрад Аденауер, Хелмут Шмит и Ханс-Дитрих Геншер.

Ударају по свима

       Можда последњи прави бастион пркосних карневалских луда налази се у Келну где се оне зову „Јецкен“. Од 1983. кабаретисти ту организују такозвани „Штункзицунг“ (Stunksitzung), односно карневалско посело намењено препиркама, односно „попуштању вентила“.

       Сама реч „Штунк“ долази од речи „Гештанк“, што значи смрад, и у том случају симболизује посебно свадљиву врсту критике која се изражава на тој манифестацији. „Штункери“ немају обзира ни према коме.

       „Ударамо по свима“, каже Вини Рау, један од одговорних за ту манифестацију. Политичари су се већ навикли на такве „обрачуне“, али, након оштре критике Католичке цркве и локалног бискупа, карневалско удружење засуле су полицијске пријаве.

       „Полиција је раном зором вршила претресе по кућама, а против редитеља манифестације покренут је и судски процес“, каже Вини Рау.

       Ипак, судови нису изрекли никакву казну с образложењем да су карневалисти искористили своје право на „уметничке слободе“, наводи Рау. „Уметничка слобода“ је заштићена немачким Основним законом.

       Због своје директности, „Штунк-посела“ посебно су омиљена код публике. Све представе распродате су далеко уочи термина њиховог одржавања.

 Вијести:

 Меркел као свиња, Кол као голи Индијанац