Вулин: За Хитлерову Немачку смо говорили да је била нацистичка, а и та Немачка је била - немачка

БЕОГРАД: НАУЧНИ СКУП: „80 ГОДИНА НАКОН ПОБЕДЕ – СЕЋАЊЕ КОЈЕ ЖИВИ И ЛЕКЦИЈЕ ИСТОРИЈЕ“

Александар Конаннихин, Валериј Алексејев, Јован Јањић,

владика Доситеј и Сергеј Малиновски

* Председник Ру­ског исто­риј­ског дру­штва у Ср­би­ји Александар ВУЛИН: Ка­да ка­же­мо ’на­ци­стич­ка Не­мач­ка’, ми нуди­мо при­ли­ку са­да­шњим ру­со­фо­би­ма и ср­бо­фо­би­ма да зло­чи­не сво­јих де­до­ва при­ка­жу као зло­чи­не не­ких дру­гих, не­ких та­мо на­ци­ста. За њих је на­ци­зам био са­мо не­у­спе­шни по­ли­тич­ко-по­слов­ни мо­дел у по­ход на Ис­ток. Ти по­том­ци ни­су се сти­де­ли сво­јих де­до­ва већ по­ра­за и тра­жи­ли су но­ву по­де­лу све­та. Че­ка­ло се да чи­та­ва рат­на ге­не­ра­ци­ја не­ста­не са исто­риј­ске по­зор­ни­це. Ује­ди­ње­њем Не­мач­ке и раз­би­ја­њем Ју­го­сла­ви­је и СССР-а за­по­чео је ве­ли­ки историјски ре­ванш

* Председник Међународног фонда духовног јединства народа проф. др Валериј АЛЕКСЕЈЕВ: Немачка је два пута започела светске ратове, а Америка пролази кроз дубоку кризу и да би се спасла - мора да повуче остатак света у светски рат

* Изра­ел­ски исто­ри­чар Ги­де­он ГРАЈФ го­во­рио је о „Суд­би­ни ру­ских рат­них за­ро­бље­ни­ка у кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру за ис­тре­бље­ње Бир­ке­нау (1941–1943) у по­ре­ђе­њу са суд­би­ном ру­ских рат­них за­ро­бље­ни­ка у отво­ре­ним под­руч­ји­ма на­ци­стич­ке Не­мач­ке”. И нагласио: „Три ми­ли­о­на и 300.000 за­ро­бље­них Со­вје­та умр­ло је у не­мач­ком за­ро­бље­ни­штву, то је нај­ве­ћа епи­зо­да зло­чи­на и по­гу­бље­ња то­ком Дру­гог свет­ског ра­та”

* Бивши потпредседник Државне думе проф. др Сергеј БАБУРИН: „Треба да се боримо и за периодизацију Другог светског рата. Запад сматра да је Други светски рат започео 1. септембра 1939. године, али је у ствари започео 1937. године - нападом Јапана на Кину

_______________________________________________________________________________

             РЕВИЗИЈА исто­ри­је је при­пре­ма за иде­о­ло­шко оправдање, об­ли­ко­ва­ње све­сти сво­га гра­ђан­ства, али и правна осно­ва за зла ко­ја се већ на­но­се ру­ском и срп­ском наро­ду, и за­то је овај скуп ве­о­ма зна­ча­јан, а за оне ко­ји нам же­ле зло ве­о­ма опа­сан, јер ни­смо ов­де до­шли да би­смо се уљуљ­ка­ли у слав­ној про­шло­сти не­го смо се оку­пи­ли да се под­се­ти­мо и спре­ми­мо да бра­ни­мо са­да­шњост и бо­ри­мо се за бу­дућ­ност, по­ру­че­но је на ме­ђу­на­род­ној на­уч­ној кон­фе­рен­ци­ји у Ру­ском до­му под на­зи­вом „80 го­ди­на на­кон по­бе­де: Се­ћа­ње ко­је жи­ви и лек­ци­је исто­ри­је”.

             Се­кре­тар Ру­ског исто­риј­ског дру­штва у Ср­би­ји, Бо­јан Ву­лин, ре­као је да је та ор­га­ни­за­ци­ја део Ру­ског исто­риј­ског дру­штва из Мо­скве и пр­во његово пред­став­ни­штво ван грани­ца Ру­ског све­та, што, ка­ко је на­гла­сио, чини дру­штву посеб­ну част, али и од­го­вор­ност да бу­де део бор­бе за очу­ва­ње исто­риј­ске исти­не, чи­ме се у исто вре­ме бра­ни и бу­дућ­ност.

Гидеон Грајф

             У име пред­сед­ни­ка Дру­штва Алек­сан­дра Ву­ли­на, он је про­чи­тао пи­смо, у ко­јем је ис­так­ну­то да ре­ви­зи­ја исто­ри­је ни­је кре­ну­ла ју­че. По­че­ла је, на­во­ди се, и пре не­го што је рат за­вр­шен:

             „До­пу­шта­ли смо да се пред на­шим очи­ма ме­ња исто­ри­ја, ми­сле­ћи да ће­мо ћу­та­њем и убла­жа­ва­њем спре­чи­ти да се зло по­но­ви, па смо та­ко и ми Не­мач­ку на­зи­ва­ли на­ци­стич­ком, иако Не­мач­ка ни­је би­ла на­ци­стич­ка, Не­мач­ка је би­ла не­мач­ка”, на­вео је Алек­сан­дар Ву­лин у свом пи­сму.

             Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, ни­је на­ред­бу о стре­ља­њу Ср­ба, Ру­са, Ро­ма и Је­вре­ја до­не­ла пар­ти­ја већ др­жа­ва и вој­ска немач­ке др­жа­ве. До­дао је да је Хи­тлер био ле­гал­ни и легитим­ни во­ђа са ко­јим је За­пад ду­го де­лио мр­жњу пре­ма Со­вјет­ском Са­ве­зу и ру­ском на­ро­ду:

             „Та­ко и са­да, ка­да ка­же­мо ’на­ци­стич­ка Не­мач­ка’, ми нуди­мо при­ли­ку са­да­шњим ру­со­фо­би­ма и ср­бо­фо­би­ма да зло­чи­не сво­јих де­до­ва при­ка­жу као зло­чи­не не­ких дру­гих, не­ких та­мо на­ци­ста. За њих је на­ци­зам био са­мо не­у­спе­шни по­ли­тич­ко-по­слов­ни мо­дел у по­ход на Ис­ток.

             - Са­да има­ју но­ви, ко­ји се зо­ве ’Европ­ске вред­но­сти и људ­ска пра­ва и сло­бо­де’. Ти по­том­ци ни­су се сти­де­ли сво­јих де­до­ва већ по­ра­за и тра­жи­ли су но­ву по­де­лу све­та. Че­ка­ло се 50 го­ди­на. Че­ка­ло се да чи­та­ва рат­на ге­не­ра­ци­ја не­ста­не с исто­риј­ске по­зор­ни­це. Ује­ди­ње­њем Не­мач­ке и раз­би­ја­њем Ју­го­сла­ви­је и СССР-а за­по­чео је ве­ли­ки исто­риј­ски ре­ванш.

Сергеј Бабурин

             - Да­нас се, на­гла­сио је Алек­сан­дар Ву­лин, по ЕУ и земљама кан­ди­да­ти­ма ру­ше спо­ме­ни­ци со­вјет­ским бор­ци­ма јер но­ва исто­ри­ја го­во­ри да су они би­ли по­ро­бље­ни, а не осло­бо­ђе­ни, па та­ко сва­ко зло на­не­то на­ма по­ста­је ци­ви­ли­за­циј­ска оба­ве­за. Де­ху­ма­ни­зо­ва­ти, про­ме­ни­ти, пре­би­ти, ухап­си­ти, оте­ти, укра­сти, сру­ши­ти, за­па­ли­ти, бра­ни­ти.

             - За њих су Сло­ве­ни гре­шка при­ро­де, слу­чај­ни бел­ци, а Ср­би и Ру­си на­ро­ди без вр­ли­на, си­ло­ва­те­љи, раз­бој­ни­ци, зло­чин­ци, а про­тив та­квих је све до­зво­ље­но. По­треб­на је ре­ви­зи­ја исто­ри­је и тре­ба по­ру­ши­ти спо­ме­ни­ке, јер на­род ко­ји не­ма сво­ју исто­ри­ју и сло­бо­ду да иза­бе­ре свој пут не мо­же од­бра­ни­ти сво­ју сло­бо­ду ни­ти је до­не­ти дру­ги­ма. За­то од Ру­си­је и Ср­би­је же­ле да на­пра­ве зе­мље не­до­стој­не са­мо­стал­ног од­лу­чи­ва­ња, а он­да осло­бо­ди­о­ци по­ста­ју по­ро­бље­ни. Али гре­ше јер зна­мо да ре­ви­зи­ја исто­ри­је ни­је пра­ње са­ве­сти по­је­ди­на­ца на вла­сти у ЕУ због зло­чи­на сво­је по­ро­ди­це.

             Пре­ма Вулино­вим ре­чи­ма, ре­ви­зи­ја исто­ри­је је при­пре­ма за иде­о­ло­шко оправ­да­ње, об­ли­ко­ва­ње све­сти сво­га гра­ђан­ства, али и прав­на осно­ва за зла ко­ја се већ на­но­се ру­ском и срп­ском на­ро­ду.

             По­ру­чио је да је конференција у Руском дому за­то ве­о­ма зна­ча­јна, а да је за оне ко­ји нам же­ле зло ве­о­ма опа­сна јер „ми ни­смо ов­де до­шли да би­смо се уљуљ­ка­ли у слав­ној про­шло­сти не­го смо се оку­пи­ли да се под­се­ти­мо и спре­ми­мо да бра­ни­мо са­да­шњост и бо­ри­мо се за бу­дућ­ност”.

             Изра­ел­ски исто­ри­чар Ги­де­он Грајф го­во­рио је на те­му „Суд­би­на ру­ских рат­них за­ро­бље­ни­ка у кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру за ис­тре­бље­ње Бир­ке­нау (1941–1943) у по­ре­ђе­њу са суд­би­ном ру­ских рат­них за­ро­бље­ни­ка у отво­ре­ним под­руч­ји­ма на­ци­стич­ке Не­мач­ке”.

             „Три ми­ли­о­на и 300.000 за­ро­бље­них Со­вје­та умр­ло је у не­мач­ком за­ро­бље­ни­штву, то је нај­ве­ћа епи­зо­да зло­чи­на и по­гу­бље­ња то­ком Дру­гог свет­ског ра­та”, на­гла­сио је Грајф.

             Ка­ко је на­вео, на­ци­стич­ка иде­о­ло­ги­ја по­сма­тра­ла је Нем­це као су­пер­и­ор­ну ра­су, ари­јев­ску, док су за њих Сло­ве­ни би­ли ин­фе­ри­ор­на ра­са. То је био и иде­о­ло­шки и ра­сни рат, под­ву­као је исто­ри­чар. Со­вје­ти, по­го­то­во Ру­си, ка­ко је по­ја­снио, би­ли су тре­ти­ра­ни дру­га­чи­је од оста­лих на­ци­ја због тог ра­сног и иде­о­ло­шког кон­флик­та.

Александар Боцан Харченко, Патријарх Порфирије и Валериј Алексејев

             „У ју­ну 1941. го­ди­не из­ве­де­на је не­мач­ка ин­ва­зи­ја на Со­вјет­ски Са­вез. Не­мач­ке сна­ге за­ро­би­ле су на ми­ли­о­не со­вјет­ских вој­ни­ка и од­ве­ле их у за­ро­бље­ни­штво. Због ка­та­стро­фал­них усло­ва, мно­ги су умр­ли од гла­ди, бо­ле­сти, смр­за­ва­ња”, ре­као је Грајф и при­ка­зао по­тре­сне фо­то­гра­фи­је ко­је све­до­че у ка­квим су ужа­сним усло­ви­ма би­ли ми­ли­о­ни за­ро­бље­ни­ка на отво­ре­ном под­руч­ју, без хра­не, во­де, то­а­ле­та, при­сту­па ле­ка­ри­ма, а бо­ле­сти су се ши­ри­ле огром­ном бр­зи­ном.

             - Ка­да је на­сту­пи­ла зи­ма 1941. на 1942. го­ди­ну, уми­ра­ли су због екс­трем­но ни­ских тем­пе­ра­ту­ра од смр­за­ва­ња, ре­као је Грајф. То ни­је слу­чај­ни ре­зул­тат, та ма­сов­на смрт­ност, ис­та­као је Грајф, већ ре­зул­тат при­ли­ка ко­је је об­ли­ко­ва­ла на­ци­стич­ка мр­жња. „То је јед­на од нај­тра­гич­ни­јих епи­зо­да мо­дер­не исто­ри­је”, под­ву­као је Грајф.

             За мно­ге со­вјет­ске за­ро­бље­ни­ке крај Дру­гог свет­ског ра­та ни­је био и крај њи­хо­вим му­ка­ма, јер су они ко­ји су пре­жи­ве­ли на­ци­стич­ке ло­го­ре би­ли под­врг­ну­ти сум­њи­че­њи­ма и ис­пи­ти­ва­њи­ма со­вјет­ске вла­сти, ка­зао је Грајф. По­сле­ди­це за­ро­бља­ва­ња ти­ме су на­ста­вље­не и по­сле ра­та, за­кљу­чио је.

             За­ме­ник пред­сед­ни­ка Ме­ђу­на­род­ног са­ве­за прав­ни­ка др Алек­сан­дар Ку­ди­мов ис­та­као је зна­чај су­прот­ста­вља­ња не­га­тив­ним ма­ни­фе­ста­ци­јама, као што је нео­на­ци­зам. Ре­као је да је при­ме­тио да у мно­гим кон­цен­тра­ци­о­ним ло­го­ри­ма из Дру­гог свет­ског ра­та до­ла­зи до ме­ња­ња екс­по­на­та.

             Ка­ко је ис­при­чао, не­ка­да су у  не­мач­ким кон­цен­тра­ци­о­ним ло­го­ри­ма мо­гле да се ви­де тех­но­ло­ги­је ка­ко се ко­жа ски­да, об­ра­ђу­је, шта мо­же од ње да се на­пра­ви, итд. Ме­ђу­тим, вре­ме­ном су се та­кви по­да­ци укла­ња­ли, ре­као је Ку­ди­мов и до­дао да су да­нас го­то­во сви ти по­да­ци не­ста­ли, а чак се иде и та­ко да­ле­ко да се на­во­ди да су по­бед­ни­ци у Дру­гом свет­ском ра­ту Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве, а не СССР.

Владимир Соловјев, председник

Савеза новинара Русије

             По­ру­чио је да се зато мо­ра још ак­тив­ни­је ра­ди­ти на очу­ва­њу кул­ту­ре се­ћа­ња. 

             Скуп је одр­жан уз по­др­шку Фон­да за по­др­шку и за­шти­ту пра­ва су­на­род­ни­ка ко­ји жи­ве у ино­стран­ству, Ко­ор­ди­на­ци­о­ног са­ве­та ру­ских су­на­род­ни­ка у Ср­би­ји, ам­ба­са­де Ру­ске Фе­де­ра­ци­је у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји и Ру­ског до­ма у Бе­о­гра­ду. 

             Професор др Валериј Алексејев рекао је да живимо у компликованом времену и да реч „лекција” у називу скупа није случајна јер „авет нацизма поново прети”. Према његовим речима, улазимо у период нестабилности и фазу глобалног сукоба, што потврђују последњи догађаји на Блиском истоку.

             Подсетио је да је Немачка у прошлости два пута започела светске ратове, а да Америка пролази кроз дубоку кризу и да би се спасла мора да повуче остатак света у светски рат.

             Амбасадор Белорусије Сергеј Малиновски сматра да је тема конференције веома значајна, као и да је победа над нацизмом за Белорусију као и друге народе који су били у саставу Совјетског Савеза од трајног значаја.

             „У времену све веће ревизије историје одржавање оваквих конференција постаје све значајније”, рекао је Малиновски.

             Према његовим речима, само у Белорусији је било 570 логора смрти, док је главни град Минск био 80 до 90 одсто уништен.

             Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду др Александар Митић упозорио је да политички Запад жели да уништи наратив победа из Другог светског рата и да би била историјска грешка да се одустане од борбе од таквих намера.

             Бивши потпредседник Државне думе проф. др Сергеј Бабурин рекао је да је због нових генерација неопходно радити на историјском просвећењу да не би дошло до фалсификовања истине.

             „Треба да се боримо за периодизацију Другог светског рата”, рекао је Бабурин, који је казао да Запад сматра да је Други светски рат започео 1. септембра 1939. године, али да је рат у ствари започео 1937. године нападом Јапана на Кину.

             Према речима Бабурина, Други светски рат имао је за циљ уништење словенских народа у Европи. Истакао је да данас не постоји међународно право јер какво је то право отмице председника једне државе, убијања цивила у Ирану и упитао - да ли је то нови свет.

             Због свега тога, нагласио је Бабурин, не смемо да заборавимо лекције прошлости.

             Дру­гог, за­вр­шног да­на конференције, би­ле су заступљене те­ме о са­вре­ме­ним по­ку­ша­ји­ма оправ­да­ва­ња звер­ста­ва фа­ши­зма то­ком Дру­гог свет­ског ра­та, кр­ше­ња права рат­них за­ро­бље­ни­ка и ци­ви­ла у кон­цен­тра­ци­о­ним лого­ри­ма, о ге­о­по­ли­тич­кој ин­тер­пре­та­ци­ји на­сле­ђа Дру­гог свет­ског ра­та, о лек­ци­ја­ма из тог ра­та и њи­хо­вом зна­ча­ју за нор­ма­ли­за­ци­ју ме­ђу­на­род­них од­но­са, као и ства­ра­ње по­у­зда­них ме­ха­ни­за­ма ме­ђу­на­род­не без­бед­но­сти.

             Ор­га­ни­за­тор дво­днев­не кон­фе­рен­ци­је, на ко­јој су уче­ство­ва­ли исто­ри­ча­ри, вој­ни струч­ња­ци, прав­ни­ци и по­ли­тич­ки де­лат­ни­ци из ви­ше од 20 др­жа­ва, је­сте Срп­ско оде­ље­ње Ме­ђу­на­род­ног фон­да ду­хов­ног је­дин­ства на­ро­да, у са­рад­њи с Ин­сти­ту­том за по­ли­тич­ке сту­ди­је Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и Ар­хи­вом Вој­во­ди­не.

             https://www.politika.rs/scc/clanak/738761/recenzija-istorije-je-priprema...