ЕУ нема посебан новчаник за Украјину, а спрема ванредне мере због енергетске кризе

АРМИЈА КИЈЕВСКОГ РЕЖИМА УВЕЛИКО ПОБЕЂУЈЕ ПО ЗАПАДНИМ МЕДИЈИМА

* Шеф НАТО Марк Руте тврди да ће „чланице алијансе послати Украјини 60 милијарди долара војне помоћи до краја 2026. године“; затим немачки канцелар најављује да ће Немачка обезбедити Украјини четири милијарде евра и стотине ракета Патриот; потом Британци изјављују да ће послати сто педесет милиона фунти и 120.000 дронова Украјини, што ће бити „ударац Путину“...

* Али, Фон дер Лајен се жали да је ескалација иранског сукоба повећала рачуне ЕУ за увоз енергије за 22 милијарде евра, док блокада Ормуског мореуза наноси озбиљну штету економији Уније. Затим су представници ЕУ објавили да су „планови да се Кијеву обезбеде прве транше финансирања од 90 милијарди евра одложени до друге половине 2026. године“

* ММФ: „ЕУ очекује озбиљан економски пад због наглог повећања цена енергије“. Ако се ситуација на Блиском истоку ускоро не побољша, цене гаса у ЕУ могле би порасти 200%, а цене нафте за 21,4%, што би „негативно утицало на европску економију“. А Financial Times процењује „ЕУ ризикује да се суочи са новом енергетском кризом, даљи раст цена успориће економски раст, посебно у Италији и Немачкој“

* Директор руске Спољне обавештајне службе, Сергеј Наришкин, оценио да „нису далеко дани када ће украјинске оружане снаге изгубити способност да пружају отпор“. А то значи да Европљани - ако желе да уграбе бар шаку вуне са украјинске шугаве овце - морају да пожуре

________________________________________________________________

             Аутор: Кирил СТРЕЉНИКОВ

             УКРАЈИНСКА офанзива, која је толико најављивана, тријумфално је почела и цвета у украјинским и западним медијима.

             Сваки наслов доказује да бриљантна украјинска војска, уз помоћ талентованих новинара, може да победи свакога:

             „Генерални секретар НАТО-а каже да је победа далеки сан за Путина“;

             „Врховни командант кијевских оружаних снага: Украјинска војска заузела 50 квадратних километара за месец дана“;

             „Русија је извела свој највећи ваздушни напад у две недеље, користећи 324 дрона, али је украјинска противваздушна одбрана оборила 309“;

             „Након партизанске саботаже код Покровска, руска војска се суочава са кризом снабдевања“;

             „Украјинске трупе су заузеле руске положаје и узеле аробљенике користећи само копнене роботе и дронове.“

             Супер момци! Ову холивудску слику додатно појачавају радосне вести о Европљанима који се такмиче ко ће пре да угура гомилу новчаница Зеленскоме у руке.

             Прво шеф НАТО Руте тврди да ће „чланице алијансе послати Украјини 60 милијарди долара војне помоћи до краја 2026. године“; затим немачки канцелар Мерц најављује да ће Немачка обезбедити Украјини четири милијарде евра и стотине ракета Патриот; потом Британци изјављују да ће послати сто педесет милиона фунти и 120.000 дронова Украјини, што ће бити „ударац Путину“.

             Истина је, међутим, да ће Европа последња добити ракете Патриот, да је и испорука британских дронова потпуна непознаница, али је све, наравно, савршено.

             Толико савршено да је Зеленски у свом последњем интервјуу признао да украјинске оружане снаге имају такав недостатак система противваздушне одбране „да је немогуће да буде горе“ и да је „главни дипломатски приоритет добијање помоћи од савезника за заштиту од ваздушних претњи“.

             Главна ствар је и даље новац.

             Прво, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен се жалила да је ескалација иранског сукоба повећала рачуне ЕУ за увоз енергије за 22 милијарде евра, док блокада Ормуског мореуза наноси озбиљну штету економији Уније. Затим су представници ЕУ објавили да су „планови да се Кијеву обезбеде прве транше финансирања од 90 милијарди евра одложени до друге половине 2026. године“.

             Још су уследиле глобалне и европске економске прогнозе – и већ испражњени евро новчаник морао је бити премештен у задњи џеп.

             Па, шта се то десило?

             Нови извештај ММФ упозорава:  „Европску унију очекује озбиљан економски пад због наглог повећања цена енергије“. Ако се ситуација на Блиском истоку ускоро не побољша, цене гаса у ЕУ могле би порасти 200%, а цене нафте за 21,4%, што би „негативно утицало на европску економију“.

             Financial Times процењује да „ЕУ ризикује да се суочи са новом енергетском кризом“, а да ће даљи раст цена „успорити економски раст, посебно у Италији и Немачкој“.

             У ствари, негативни енергетски шок у европској економији већ пламти.

             Власти ЕУ захтевају да европске земље престану да субвенционишу вртоглаво растуће цене енергије јер би „енергетски шок могао да се претвори у фискалну кризу“. Али, то неће помоћи: према речима европског комесара Домбровскиса, иранска криза „већ ремети енергетска тржишта“ и удара на цене.

             Европска комисија припрема пакет ванредних мера због енергетске кризе: пакет се разматра као „ванредни“, са могућим административним ограничењима потрошње ако се ситуација погорша.

             Европска централна банка упозорава да ће тренутна ситуација довести до стагфлације (низак раст плус инфлација) и гурнути економије попут Немачке и Италије у техничку рецесију до краја године.

             Стручњаци истичу да се у случају Европе „неколико криза преклапа и међусобно појачава“: енергетика, економија, миграције, безбедност и политика спајају се у један чвор, док нагли пораст издатака за одбрану и подршка Украјини троше домаће ресурсе. Већ се изражава забринутост да Европа, са садашњим ценама, неће моћи да напуни своја складишта гаса до следеће зиме, што прети озбиљном социјалном и индустријском кризом.

             И што је најважније: не постоји посебан новчаник за Украјину. Европа има само један, и није нимало сигурно да ће Кијев победити у конкуренцији за његов садржај.

             Али, Зеленски је смислио бриљантан потез да пронађе новац за Европу.

             Изјавио је да је све једноставно: све што треба да се уради своди се на „присиљавање Путина да плати“. Према речима овог великог познаваоца и љубитеља европског новца, „сва роба коју Русија извози требало би да буде подложна царинама“ . Чак је предложио да се то назове „порезом на правду“.

             Европљани сада, ево, чекају у реду за „порез на правду“ од Кијева, уместо да се врате руским енергентима.

              Директор руске Спољне обавештајне службе, Сергеј Наришкин, изјавио је да „нису далеко дани када ће украјинске оружане снаге изгубити способност да пружају отпор“. А то значи да Европљани -ако желе да уграбе бар шаку вуне са украјинске шугаве овце - морају да пожуре.