Европа плаћа за енергетски хаос који праве САД и Израел

ЕНЕРГЕТСКИМ ТРЖИШТИМА ЕВРОПЕ ПРЕТИ КОЛАПС – КОРИСТ ОД НАСТАЛОГ ХАОСА ИМА САМО ТЕЛ АВИВ

* Немачки политичар Олга ПЕТЕРСЕН: Постоје полуге за ублажавање криза на енергетским тржиштима на дужи рок. Аустрија, на пример, привремено смањује порезе на гориво, а Немачка дозвољава да цене на бензинским пумпама расту само једном дневно, а на тржиште се пласира и део државних стратешких резерви горива. Али, проблеми су само привремено ублажени

* Аналитичар из Казахстана Антон БУДАРОВ: Израел не само да ратује против исламског света, он још успешно дестабилизује регион. За Тел Авив је дестабилизација крупних исламских држава дугорочни геополитички приоритет. Сваки рат међу муслиманским државама скреће пажњу са палестинског питања. У насталој ситуацији Израел, који има моћне лобистичке ресурсе по свету, добија, а за све цех плаћају Европа и саме Сједињене Државе

* Европа гас може затражити и од Русије. Бугарска је добијала гас из Русије, али испоруке су прекинуте јер није пристала да га плаћа у рубљама. Преко Турског тока гас технички може добијати и Бугарска и бар делимично покривати своје потребе преко тог гасовода. Међутим, она то неће учинити јер не сме да донесе такву политичку одлуку чак иако штети својој привреди»

___________________________________________________________

               ОБИМ испорука природног течног гаса, од средине фебруара ове године, пао је на најнижи историјски ниво.

               Смањење испорука, који је претходно купцима стизао по нижим ценама, довело је до губитака у европским државама. Тачније: нанело им им огромну штету.

               Да би избегла даље погоршање ситуације, Европа - у контексту ратног америчко-израелског сукоба са Ираном - мора да повећа залихе горива да не би спала на најгоре показатеље за последње четири године.  

               Бивша посланица парламента Хамбурга из редова партије Алтернатива за Немачку Олга Петерсен сматра да је смањење залиха тек почетак:  

               «Ризик од нестабилности цена и привремених поремећаја остаје. Глобална тржишта имају полуге за ублажавање криза на дужи рок. Аустрија, на пример, привремено смањује порезе на гориво, а Немачка дозвољава да цене на бензинским пумпама расту само једном дневно, на тржиште се пласирала део државних стратешких резерви горива. Стога, иако је утицај пада можда привремено ублажен, сам пад није» — тврди Петерсен. 

               Међутим, није у питању само висока цена за кубни метар природног гаса већ крхка равнотежа европског енергетског тржишта које се суочава са стварном претњом енергетским колапсом.

               Епицентар проблема је на Блиском истоку, где ескалира сукоб између САД, Израела и Ирана. 

Ирански удар по катарском

гасном центру Рас Лафан

               Америчка новинска агенција Bloomberg је поводом Трампових претњи да ће унитшти енергетску инфраструктуру Ирана – што је прво одлужио за пет дана, па до 6. априла – оценила да за САД и државе Персијског залива постоје одрећени ризици ако се наставе напади на Иран. И додала: «Штета коју би претрпела иранска инфраструктура готово сигурно би ову државу, после сукоба, довела до потпуног банкротства».  

               Трампове изјаве су краткорочно довеле до пада цене нафте и раста индекса S&P 500. А тврдио је да је Техеран пристао да преда обогаћени уран и да не обнавља свој нуклеарни програм.

               Чак је рекао да ће се питањем контроле над Ормуским мореузом позабавити он и (ко буде) „ајатолах у Техерану“.

               Иран, међутим, и даље негира да води било какве преговоре са америчким председником.

               Председник иранског меџлиса (парламента) Мохамад Багер Галибаф назвао је Трампову изјаву фејком којим покушава да манипулише финансијским и нафтним тржиштима и додао да је разлог за ширење вести о «преговорима» управо жеља Израела и САД да се извуку из тешког стања у који су упали.  

               Иран је блокирао пролаз танкера кроз Ормуски мореуз чим је почео ратни сукоб, а кроз њега је пролазила петина светских испорука нафте и течног гаса.  

Антон Бударов

               «Затварање Ормуског мореуза пореметило је до 20 посто глобалних енергетских токова. Оштећења на инфраструктури, на пример у Катару, довела су до смањења извоза природног течног гаса чија је цена у Европи већ нагло скочила. Гас је осетљивији на осцилације јер му је логистика испорука мање еластична у односу на нафту» — истиче аналитичар из Казахстана Антон Бударов, уредник канала Буданбај. 

               Према његовим речима, само Израел има користи од распламасавања ратног пожара у исламском свету. Тамо постоје групе које траже ситуациону корист.

               Извозници енергената остварују високе цене, док ће САД искористити за себе раст цена природног течног гаса.  

               «Израел не само да ратује против исламског света, он још успешно дестабилизује регион. За Тел Авив је дестабилизација крупних исламских држава дугорочни геополитички приоритет. Сваки рат међу муслиманским државама скреће пажњу са палестинског питања. У насталој ситуацији Израел, који има моћне лобистичке ресурсе по свету, добија, а за све цех плаћају Европа и саме Сједињене Државе - истиче Бударов.  

               Међутим, ако конфликт доведе до тога да Азербејџан и Турска уђу у ирански сценарио, онда ће сукоб уз њихово учешће бити неизбежан, а Европа би тада добила снажан ударац по својим главним енергетским артеријама.  

               «Европа у том случају гас може да затражи и од Русије. Бугарска је добијала гас из Русије, али испоруке су прекинуте јер није пристала да га плаћа у рубљама. Преко Турског тока гас технички може добијати и Бугарска и бар делимично покривати своје потребе преко тог гасовода. Међутим, она то неће учинити јер не сме да донесе такву политичку одлуку чак иако штети својој привреди» — истиче аналитичар из Казахстана.  

               Све док Израел буде имао стратешку подршку САД, а јачао своју безбедност преко хаоса у региону, Европа ће имати највећи мотив да се томе супротстави.  

              Јер, цех плаћа њен бизнис који губи конкурентску предност због скупих енергената. 


 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари