Независност Украјине проходала на ногама лажи - тако и наставља
ДАНАС НА „ЕВРОМАЈДАНИМА“ ПОНОВО ПОЗИВАЈУ НА РЕВОЛУЦИЈУ (КАО 1991.)
И ОПЕТ СЕ ГОВОРИ О СВЕТЛОЈ ЕВРОПСКОЈ БУДУЋНОСТИ
- Почели су да нас лажу 1991. године - обећавајући пријатељство са Русијом, јефтине украјинске производе по продавницама и социјално благостање
- Већина је 1. децембра те 1991. на референдуму гласала за „нови Савез само без Горбачова“, који је свима био дојадио, за „поплаву“ домаће робе по продавницама и за животни стандард као у Француској. А данас је - уместо јефтиних домаћих производа - по рафовима украјинских продавница само страна роба. Чак су и јабуке и кајсије лети увозне
- Нажалост, историја успостављања независне украјинске државе почела је са лажима и - са лажима се и наставља. Ко једном слаже - лаже без краја и конца
Пише: Јуриј ГОРОДЊЕНКО, политиколог (Киев)
УКРАЈИНСКА опозиција је 29. новембра покушала да организује „живи ланац“ у свим градовима између Кијева и пољског Перемишља.
За мустру је узела сличну акцију Народног Руха из јануара 1990. године. Опозициони лидери су и тиме хтели да подвуку континуитет онога што раде са чињењем иницијатора проглашења украјинске независности у 1991. години.
Веома бих волео да су лидери украјинске проевропске опозиције својим присталицама предочили и неке факте од пре 23 године.
Када је Врховна рада Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике прогласила независност и одредила датум референдума, улице украјинских градова и села биле су облепљене лецима Руха. Ти леци су Украјинцима - у новој, независној земљи - обећавали мноштво јефтиних домаћих производа у продавницама и просперитет на нивоу Француске.
Осим тога, грађанима Украјине је говорено да је независност само маневар који је потребан да се са власти склони Михаил Горбачов. А да ће одмах потом бити потписан нови савезни споразум са Русијом и другим републикама СССР - на равноправној основи и без генералног секретара КПСС који се свима био попео на главу.
Зато је 1. децембра 1991. на референдуму већина гласала за „нови Савез без Горбачова“, за „поплаву“ домаће робе по продавницама и за животни стандард као у Француској.
Савез са Русијом био је одмах заборављен.
Уместо јефтиних домаћих производа - данас је по рафовима украјинских продавница само страна роба. Чак су и јабуке и кајсије лети увозне.
Једино се са транзитом руског гаса направио проблем. А ускоро украјинска гасоводна мрежа неће бити ни за одпад јер ће иструнути.
Данас на „евромајданима“ поново позивају на револуцију, као 1991. године. Опет се говори о светлој европској будућности.
Док погледом обухватам јарко осветљени кијевски Крешћатик (главна улица), присећам се друге престонице европске моде - Милана. У том највећем граду Северне Италије ноћу је непрозирна тама. Европљани штеде на свему, па и на струји. Осветљене су само витрине појединих скупих бутика.
Зато наши политичари - кад говоре о „светлој“ европској будућности - поново лажу.
Нажалост, историја успостављања независне украјинске државе почела је са лажима и - са лажима се и наставља.
Почели су да нас лажу 1991. године - обећавајући пријатељство са Русијом, јефтине украјинске производе по продавницама и социјално благостање. А зна се: ко једном слаже - лаже без краја и конца.
Зато, док не признамо себи - да је земља пре 22 године кренула у независност уз елементарно обмањивање својих грађана - разбијаћемо досаду са новим и новим Мајданима и служити за подсмех целом свету. А украјински народ ће, авај, остати да виси над провалијом лажи.