Кутиљерово сведочење има огроман значај и за историјско суђење Хашком трибуналу
ПОРТУГАЛСКИ ДИПЛОМАТА - ТВОРАЦ „КУТИЉЕРОВОГ ПЛАНА“
- НА ПРОЦЕСУ ПРВОМ ПРЕДСЕДНИКУ РС
Радован Караџић
- Посведочио да је позиција Радована Караџића и босанских Срба на преговорима 1992. била - достизања мирног компромиса и да је Караџић не једном изражавао спремност и да врати неке територије босанским муслиманима
- Рекао у Хагу и ово: Истину није говорила ни једна страна, али од три стране, најмање су лагали Срби. Највећи лажљивац међу учесницима преговора био је председник босанских муслимана Алија Изетбеговић, који је готово увек лагао
- Открио да је после експлозије у Улици Васе Мискина имао могућност да разговара са португалским официром који се налазио у Сарајеву и који је реферисао да је у складу са њиховим налазом, ватра стигла са стране босанских муслимана. При том су Хрвати и босански муслимани ишли смишљено на војне операције, јер су се после њих мировне конференције увек прекидале
- Унакрсно испитивање које је водио главни тужилац у процесу, Ален Тигер, оставило је најжалоснији могући утисак. Започео га је питањем: „Да ли ваше сведочење не представља оправдање оних злочина који су се догодили за време конфликта?”. Наравно да не представља - одговорио је португалски дипломата
Пише: Александар МЕЗЈАЈЕВ
ИМЕ амбасадора Хозе Кутиљера, може бити, чешће се изговарало међу зидинама МТБЈ од имена других тзв. међународних посредника у југословенском конфликту. Међутим, истинским сведоком Кутиљеро је постао тек пре неколико дана на суђењу Радовану Караџићу.
Бивши португалски дипаломата говорио је у својству сведока одбране у процесу против бившег председника Републике Српске. Истина, Кутиљера су приморали да сведочи - 19. децембра МТБЈ је издао проглас subpoena ad testificandum, по коме је он морао да дође у трибунал под претњом да ће у супротном одлежати казну од 7 година затвора или бити кажњен новчаном казном од 100 000 евра или са обе казне истовремено.
Ипак, без обзира на помало необичне услове његовог доласка у Хаг, Хозе Кутиљеро је пружио веома важна сведочења у корист одбране Р. Караџића.
Он је посведочио да је позиција Р. Караџића и босанских Срба на преговорима 1992. године, била на позицијама достизања мирног компромиса. Р. Караџић је не једном изражавао спремност на регулисање несугласица, између осталог показивао је спремност да врати територије босанским муслиманима.
Неуспех преговора није уследио због позиције Срба него Хрвата, а посебно босанских муслимана.
Као једно од најупечатљивијих сведочења Кутиљера, издвојили бисмо следеће: „Истину није говорила ни једна страна, али од три стране, најмање су лагали Срби”.
Кутиљеро је посведочио и да је највећи лажљивац међу учесницима преговора био председник босанских муслимана Алија Изетбеговић, који је скоро увек лагао.
После експлозије у Улици Васе Мискина, Хозе Кутиљеро је имао могућност да разговара са португалским официром који се налазио у Сарајеву и који је реферисао да је у складу са њиховим налазом, ватра стигла са стране босанских муслимана. При том су Хрвати и босански муслимани ишли смишљено на војне операције, јер су се после њих мировне конференције увек прекидале.
Кутиљеро је изразио своје жаљење што је карта која је позивала на мировни споразум 1992. године, била практично у потпуности истоветна са оном из Дејтонског мировног споразума 1995. године. На тај начин, по мишљењу Кутиљера, после четверогодишњег крвопролића, сукобљене стране су дошле до истог резултата, који је могао бити постигнут на самом почетку сукоба. Узгред, ова изјава је изазвала најемоционалнију могућу реакцију тужиоца А. Тигера. И то није случајно.
Јер, сведочења Кутиљера не само да су била у корист Караџића, него су била и против тужилаштва МТБЈ, које је практично оптужило целокупан војни и политички врх Републике Српске, а није подигло нити једну оптужницу против високог руководства Хрвата и босанских муслимана, премда су имали све доказе њихове кривице у распиривању југословенског конфликта. Управо због тога је тужилац Тигер покушавао да докаже „да су се у ствари” карте о мирној подели Босне 1992. и 1995. године, суштински разликовале управо у томе што су „Срби добили оне територије које су током рата и заузели”.
Ипак је Кутиљеро тужиоца ставио на место које му припада, рекавши да су Срби „добијајући” један део територије, уступали други део“.
Генерално, унакрсно испитивање које је спровео главни тужилац у процесу, Ален Тигер, оставило је најжалоснији утисак. Тако је своје испитивање тужилац почео питањем: „Да ли ваше сведочење не представља оправдање оних злочина који су се догодили за време конфликта?”. Наравно да не представља - одговорио је португалски дипломата.
Испоставило се да тужилац једноставно не зна шта да пита сведока. Унакрсно испитивање свело се на питања типа: „А да ли ви знате да је Караџић рекао…”. Најчешће је Кутиљеро одговарао да он то није чуо (на пример, шта је Караџић рекао Младићу за време њиховог приватног разговора!). На крају, на питање тужиоца да ли је знао да је Караџић заинтересован за размер своје територије, Кутиљеро је поново тужиоца ставио у неугодан положај одговоривши: „За величину своје територије биле су заинтересоване све три стране“.
Јер, сведочења Кутиљера не само да су била у корист Караџића, него су била и против тужилаштва МТБЈ, које је практично оптужило целокупан војни и политички врх Републике Српске, а није подигло нити једну оптужницу против високог руководства Хрвата и босанских муслимана, премда су имали све доказе њихове кривице у распиривању југословенског конфликта. Управо због тога је тужилац Тигер покушавао да докаже „да су се у ствари” карте о мирној подели Босне 1992. и 1995. године, суштински разликовале управо у томе што су „Срби добили оне територије које су током рата и заузели”.
Ипак је Кутиљеро тужиоца ставио на место које му припада, рекавши да су Срби „добијајући” један део територије, уступали други део.
Генерално, унакрсно испитивање које је спровео главни тужилац у процесу, Ален Тигер, оставило је најжалоснији утисак. Тако је своје испитивање тужилац почео питањем: „Да ли ваше сведочење не представља оправдање оних злочина који су се догодили за време конфликта?”. Наравно да не представља- одговорио је португалски дипломата.
Испоставило се да тужилац једноставно не зна шта да пита сведока. Унакрсно испитивање свело се на питања типа: „А да ли ви знате да је Караџић рекао…”. Најчешће је Кутиљеро одговарао да он то није чуо (на пример, шта је Караџић рекао Младићу за време њиховог приватног разговора!). На крају, на питање тужиоца да ли је знао да је Караџић заинтересован за размер своје територије, Кутиљеро је поново тужиоца ставио у неугодан положај одговоривши: „За величину своје територије биле су заинтересоване све три стране“.
Тигер је покушавао да збуни сведока цитатима из наступа Караџића које је овај изговарао у различитим приликама (или пре или после преговора 1992. године), међутим, Кутиљеро је био пажљив и стално је држао на оку адвоката у вези тачности датума Тигера, што је обесмишљавало читаву замисао тужиоца. При том у неколико наврата Тигер чак није знао да одговори од ког је датума наведени цитат.
Све то показује да у ствари тужилаштво није имало шта да пита Кутиљера. Тужилаштво није успело да побије његов исказ.
Покушавајући макар са добром улогом у очигледно лошој представи, Тигер је напросто почео да брбља нешо неразговетно, што је натерало чак и председавајућег судију Квона да запита: „Покушавам да разумем шта сте заправо питали сведока?”
На крају, дошавши себи, Тигер се напрегао и дао оно најбоље за што је био способан: „Господине сведок, Ви тврдите да је Радован Караџић изразио спремност да „препусти муслиманима територију”- да ли је он говорио да је спреман да препусти сву територију? Не - одговорио је Кутиљеро - он није рекао „сву”.
Браво мистер Тигер! Било је то блиставо унакрсно испитивање.
На крају сведочења Х. Кутиљера, Р. Караџић је изјавио да сведок „иако благо речено, није био мек према Србима”, „ми смо Вам захвални за покушаје да сачувате мир”.
Упркос томе што је бивши дипломата невољно дошао у Хаг, како би сведочио у одбрани Радована Караџића, он је пружио изузетно важна сведочења не само за Караџића, него и за историјски процес против самог МТБЈ.
Сада тај трибунал суди Србима. Но, доћи ће време и за историјско суђење самом трибуналу. У том смислу, сведочење Х. Кутиљера има огроман значај.
