КОНУЗИН: Србија је већ тада схватила да је само Русија може спасити

ГОВОРИ АЛЕКСАНДРА КОНУЗИНА И НЕБОЈШЕ СТЕФАНОВИЋА

ПРЕД СПОМЕНИКОМ РУСИМА ПАЛИМ У СРБИЈИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

• Србија је већ уочи првог светског рата спознала своју усамљеност и схватила да је само Русија може спасити. А Русији је већ тада било јасно да не може да буде индиферентна према судбини намењеној њеним православним словенским саплеменицима - оценио је амбасадор РФ  у Србији
• У тешко време за обе земље, посебно Србију, с обзиром на непрекидне ратове почетком ХХ века, Русија је међу првима пришла у помоћ - нагласио је председник Народне скупштине Србије

        СРПСКЕ и руске жртве у Првом светском рату, које су деценијама биле у сенци југословенских и совјетских жртава у Другом светском рату, коначно и у Београду имају дужну пошту и место које им припада.

        А имају захваљујући и руском амбасадору у Србији Александру Васиљевичу Конузину који је био централна фигура и пригодне церемоније на београдском Новом гробљу - пред меморијалом Русима и војницима Руске империје погинулим у Србији и за Србију у првом светском рату.

        Церемонија је почела поменом палима који је служио протојереј Виталиј Тарасјев, старешина подворја РПС у Србији. Потом су венце положиле амбасаде Русије (Конузин), Азербејџана, Белорусије и Украјине. Па генерал Драгиша Симић у име предцседника Србије, председник Народне скупштине Небојша Стефановић, министар Жарко Обрадовић у име Владе Србије и трочлана делегација Војске Србије.

        После церемоније пред моријалом палим Русима, уследило је полагање венаца на споменик српским војницима погинулим у Првом светском рату. Само промењеним редоследом.

        Пред спомеником палим Русима говорили су амбасадор Конузин и Стефановић.

        Амбасадор Руске Федерације у Србији је окупљенима, а било их је најмање 150, рекао:

        „Данас се навршава 98 година од почетка Првог светског рата. Рата, који је био васељенска катастрофа. Рата који је за цео век унапред предодредио развој међународних односа: догађаје општечовечанских размера, судбину многих народа, живот или смрт милиона људи. Рата, чије последице и данас осећамо, између осталог и на земљи на којој управо стојимо.

        Почетак прошлог века  је „ударио темеље“ конфликтима целог минулог столећа, укључујући и конфликте на његовом крају.

        Пре сто година је дошло до наглог заоштравања европских супарништава, постали су видљиви геостратешки циљеви конфликата, започето је повећавање војних потенцијала, појавиле су се мапе прекомпоновања света.

        Већ су били склопљени савези држава. Учињени су први кораци који су довели до избијања рата.

        Србија је већ у то време спознала своју усамљеност и схватила да је само Русија може спасити.

        Русији је већ тада било јасно да не може да буде индиферентна према судбини намењеној њеним православним словенским саплеменицима.

        Поштовани пријатељи,

        Стојимо пред јединим спомеником подигнутим у свету милионима војника Руске Државе који су погинули током Првог светског рата. У његовим темељима су стотине металних војничких сандука са посмртним остацима Руса који су бранили незаштићени Београд током 1914. године, који су га бранили и 1915, који су ратовали на Солунском фронту или страдали у заробљеништву.

        Неколико десетина метара одавде, подигнут је још један споменик - споменик Србима који су погинули бранећи своју престоницу. Тамо су такође на стотине војничких сандука.

        А ово нису једине спомен-гробнице Руса и Срба који су се заједно борили за слободу, независност и част своје земље. Ми памтимо наше заједничке јунаке, поклањамо им се и мислимо на њих.

        Драги пријатељи,

        Не могу а да не кажем да српска земља чува посмртне остатке и оних који су дошли из других земаља да у њој ратују. С разним циљевима. Нису они ти који су доносили одлуке да ли ће се рат водити или неће. И они су били његове жртве.

        Чувамо сећање на милионе изгубљених живота током Првог светског рата. Нека нам то сећање помогне да научимо лекције из историје. Једна од њих је: да се и данашњи конфликти, између осталог и на српској земљи, не смеју решавати ратом, силом и страним мешањем, већ правом, дијалогом и миром.

        Хвала свима који су дошли да се подсетимо на трагедијуПрвог светског рата и да одамо пошту свим његовим жртвама“.

        После амбасадора Конузина, о палим херојима првог светског рата говорио је мр Небојша Стефановић који је рекао:

        „Ваша Екселенцијо, представници дипломатског кора, уважени представици Владе, поштовани пријатељи,

        Обележавајући дан када је Русија ушла у први светски рат не смемо заборавити чињеницу да је и у том, првом “великом рату“ поднела бројно, највеће људске жртве. Србија је, према укупном броју погинулих, изгубила готово трећину становништва.

        У тешко време за обе земље, посебно Србију, с обзиром на непрекидне ратове почетком ХХ века, Русија је међу првима пришла у помоћ. Оформљене су и у Србију послате хируршке и епидемиолошке санитарне јединице, на територији земље су била организована сиротишта, кухиње и чајџинице за сиромашно становништво, болнице за туберкулозну децу. Русија се практично одмах по објави рата Аустроугарске Србији одазвала и упутила помоћ.

        Од првих дана рата у руској штампи, посебно московској, почели су да се појављују огласи о сакупљању средстава, лекова и одеће за српско становништво. Убрзо је почело сакупљање средстава за организовање санитетских одреда у Србији и Црној Гори.

        Већина хуманитарних мисија је стизала у јеку војних дејстава, тако да се није могло рачунати на свечане дочеке. Одреди су стигли у фебруару 1915. године, када је епидемија тифуса била на врхунцу. Тада их је на железничкој станици у Нишу дочекао је премијер Никола Пашић.

        Историјска је чињеница да је Русија у време Првог светског рата помагала Србију слањем оружја иако се на руским фронтовима итекако осећала несташица пушака што је често одлучивало судбину битака.

        Ваша екселенцијо, драги пријатељи,

        Одавање поште палим херојима Првог светског рата, испуњава нас поносом, али представља и велику обавезу.

        У времену када се моралне вредности често заборављају пред захтевима материјалног, добро је присетити се оних којима толико дугујемо.

        Нека је вечна слава и хвала српским и руским херојима Првог светског рата“.

Председник Путин, наравно, жели да дође у Србију...

        По завршетку церемонија на Новом гробљу, пред споменицима Русима и Србима палим у првом светском рату, Александар Конузин је одговорио на више новинарских питања.

        Једно од њих је било: „Хоће ли Владимир Путин, као што је објавио московски лист Комерсант, ускоро посетити Србију?“

        - Ако ваше „хоће ли“ значи „жели ли“, онда могу да кажем: да, председник Путин, наравно, жели да посети Србију. А да ли ће се то заиста догодити тако брзо, то засад - указао је Конузин - још не могу да кажем.

        Упитан - да ли Русија подржава инсистирање Томислава Николића да се у даље преговоре Београда и Приштине укључе Уједињене нације - Конузин је прво нагласио да Москва тај захтев подржава, па оценио: да то досад није био случај због једностраног приступа „дијалогу Београда и Приштине“ оних који су у том „дијалогу“ играли улогу посредника.