Кршљанин: Србија треба да уђе у Савезну државу Русије и Белорусије
ИЗЛАГАЊЕ ВЛАДИМИРА ПУТИНА НА ОКРУГЛОМ СТОЛУ „СРБИЈА И САВЕЗНА ДРЖАВА РУСИЈЕ И БЕЛОРУСИЈЕ“
* Први покрет за Србију предлаже улазак у Савезну државу Русије и Белорусије, као нову политику Србије и позива на народно јединство око те политике, јер она гарантује ослобођење и уједињење, слободу и правду, напредак и развој
* Земљама Источне Европе, које су све пре нас ушле у Европску унију, али и у НАТО, тај улазак није донео ништа добро. Обе те организације су тако засновале своју политику да их задрже у подређеном положају, у економском смислу, и на оном нивоу економског развоја на ком су биле и пре ступања у њихово чланство
* Упркос блискости, Србија и Русија никада нису биле у државном јединству, иако смо томе тежили. Достигли смо ниво историјског преседана и покушаја да се уђе у Савез Русије и Белорусије, 1999. године када је Савезна скупштина СРЈ 12. априла донела одлуку о приступању СРЈ Савезу Русије и Белорусије. То је свима позната чињеница, али се о њој не говори последњих четврт века, откако је Србија изгубила своју самосталност, након 05. октобра 2000.године
* С обзиром да смо уз руску помоћ својевремено изашли из турског ропства, да ћемо и из овог новог, надам се, успети да изађемо, јер на страни Русије, то смо се у више наврата уверили, постоји спремност да се Србији помогне да отклони неправде које јој је нанела западна агресија. Ради се само о тренутку када ће Србија бити спремна да крене у интензивну сарадњу
______________________________________________________________________
ИМАМО велику част да је овај наш скуп, на веома значајну тему; «Србија и Савезна држава Русије и Белорусије», започео поздравном видео-поруком коју је, на нашу молбу, са задовољством пристао да нам упути Државни секретар Савезне државе Русије и Белорусије, Сергеј Глазјев, академик и веома позната јавна личност у Русији, а истовремено и политичар и дугогодишњи саветник председника Путина, који је од пре годину и нешто дана на овој важној функцији, која је истовремено и функција потпредседника Савета министара Савезне државе и председника сталног Комитета Савезне државе, које је једино тело које је у сталном заседању, извршавајући одлуке највиших органа.
На самом почетку хоћу да нагласим да Први покрет за Србију предлаже улазак у Савезну државу Русије и Белорусије, као нову политику Србије и позива на народно јединство око те политике, јер она гарантује ослобођење и уједињење, слободу и правду, напредак и развој.
Знамо какав је историјат односа Србије и Запада. То су стални покушаји нашег потирања, трипут само у двадесетом веку.
Једини преостали аргумент, који иде у прилог европским интеграцијама је близина. Међутим, и он је данас слаб и релативан, а сарађивати се може, што је императив будућег света, наравно и без пуноправног чланства, као на пример што то чине Норвешка и Швајцарска.
Треба нагласити да и земљама Источне Европе које су све пре нас ушле у Европску унију, али и у НАТО, тај улазак није донео ништа добро. Обе те организације су тако засновале своју политику да их задрже у подређеном положају, у економском смислу, и на оном нивоу економског развоја на ком су биле и пре ступања у њихово чланство. Те земље напредују, али задржавајући најнижа места на лествици развијености унутар ЕУ.
Србија и Русија су у вишевековном братству које је започето још од Светог Саве и које има високе домете за нас, пре свега у деветнаестом веку када је Русија била фактор без којег не би била могућа обнова српске државности. Наравно, на првом месту је била наша борба, али је питање да ли би она довела до резултата да није била све време подржана од стране Русије, у неким ситуацијама и војно.
Затим, имамо противречни и тешки двадесети век, где смо успевали да будемо заједно само у ратовима. Ипак, то је оставило великог трага и на Европу и на свет, трага који сви часни људи у свету поштују.
Упркос тој блискости, Србија и Русија никада нису биле у државном јединству, иако смо томе тежили. Достигли смо ниво историјског преседана и покушаја да се уђе у Савез Русије и Белорусије, 1999. године када је Савезна скупштина Савезне Републике Југославије 12. априла донела одлуку о приступању СРЈ Савезу Русије и Белорусије. То је свима позната чињеница, али се о њој не говори последњих четврт века, откако је Србија изгубила своју самосталност, након 05. октобра 2000.године.
Дакле, имамо један покушај који је реализација наших историјских тежњи, али који је био у тренутку када је уједињени Запад покушао да уништи православну Србију, обновљену православну Србију, која није хтела да се потчини колонијалном систему.
Данас, ми имамо велико поштовање од стране Русије и Кине као водећих земаља Новог света, управо због тог нашег супротстављања новом колонијализму. Хтео бих да истакнем, с обзиром да нам се ближи 20-годишњица смрти Слободана Милошевића, његов одлучујући допринос свему томе и да поновим наш став да би било неопходно, да макар сад, после двадесет година, Слободан Милошевић добије трг, булевар или бар важну улицу у Београду.
Дакле, ми данас живимо у Новом свету. Колективни Запад – то је тачно милијарду људи – заједно са Јапаном, Јужном Корејом, Аустралијом и тако даље, док је Светска већина 7,2 милијарде. И она је претекла Запад у свему.
Запад још увек има велике могућности уцењивања и велики војни потенцијал, али има и велике тешкоће да своју економску моћ и утицај сачува. Некаквим покушајима нове политике, Трамп то покушава да учини. Видећемо колико ће бити успешан.
Свет се мења, и мења се заувек. С обзиром да смо уз руску помоћ својевремено изашли из турског ропства, да ћемо и из овог новог, надам се, успети да изађемо, јер на страни Русије, то смо се у више наврата уверили, постоји спремност да се Србији помогне да отклони неправде које јој је нанела западна агресија. Ради се само о тренутку када ће Србија бити спремна да крене у ту интензивну сарадњу, коју нам је данас и Сергеј Глазјев понудио.
Рекао бих и неколико чињеница о Савезу Русије и Белорусије. Ради се о једној врсти договорне федерације која се још увек налази у почетној форми, иако постоји већ 25 година. Њено оснивање је иницирао својевремено председник Белорусије Александар Лукашенко, одмах после доласка на власт 1994. године, тако да је 2. априла 1996. године најпре основана заједница Русије и Белорусије, а годину дана касније она се истог датума претворила у Савез тих двеју држава, па се од тада 2. април обележава као празник Савезне државе.
У децембру 1998. године, две земље су усвојиле декларацију о даљем уједињавању, а као што рекох, 12. априла 1999. године, Савезна скупштина СРЈ је донела одлуку о нашем приступању. Савез Русије и Белорусије је 8. децембра 1999. године добио нову форму, форму Савезне државе и потписан је Споразум о оснивању Савезне државе.
Мноштво договора, споразума, програма, неке ћу и поменути, су од тада усвојени. Та интеграција је даље напредовала, али истакао бих међу кључним датумима и 6. децембар 2024. године када је усвојен Споразум о узајамним гаранцијама безбедности унутар Савезне државе. Значи, Савезна држава има механизам апсолутне заштите суверенитета и територијалног интегритета својих држава чланица.
Који су органи Савезне државе?
Ту је на првом месту Високи државни савет, неки га преводе као Врховни државни савет Савезне државе, који чине председници двеју држава, премијери, председавајући већа парламената, пошто обе земља имају дводомне парламенте и председник Суда савезне државе. Тренутно је на челу Високог државног савета Александар Лукашенко.
Затим, ту је Парламентарна скупштина савеза, у којој смо и ми као придружени члан кратко били, 1999 на 2000-ту годину, с обзиром да су наш захтев за чланство, односно нашу одлуку о учлањењу прихватили у то време и скупштина Белорусије и Државна дума Руске федерације. Предвиђено је да се у једном тренутку Парламент Савезне државе бира директно, али за сад функцију Парламента обавља Парламентарна скупштина, коју чине делегирани представници два парламента. У овом тренутку је на њеном челу Вјачеслав Володин, председник Државне думе.
Ту је онда Савет министара Савезне државе коју чине: председник Савета министара, у овом тренутку то је Михаил Мишустин, затим премијери обе државе, Државни секретар Сергеј Глазјев који је по функцији потпредседник савета министара, министри спољних послова обе државе, економије и финансија, руководиоци главних гранских и функционалних органа савезне државе, а могу бити позивани и гувернери централних банака и други министри.
И на крају, Стални комитет Савезне државе, који је радно тело Високог државног савета и Савета министара и чине га Државни секретар Сергеј Глазјев, који је на челу, и његова четири заменика, два из Русије и два из Белорусије. Они се дневно брину о извршавању одлука највиших органа.
Велики корак напред у убрзању интеграције је учињен 2021. године, када је завршен рад на усвајању белоруско-руског пакета интеграционих докумената, а 4. новембра 2021. потписан је Указ Високог државног савета, којим су одобрене кључне смернице за спровођење одредби, споразума о оснивању Савезне државе за период од 2021-2023. године, као и 28 савезних програма усмерених на решавање најважнијих питања руско-белоруске интеграције.
Мере у том интеграционом пакету усмерене су на усклађивање макроекономских политика, хармонизацију монетарне политике, регулисање валута и законодавства, обезбеђивање једнаког приступа државним набавкама, развој јединствене пољопривредне индустријске политике, стварање јединствених енергетских тржишта, спровођење заједничких правила конкуренције, обезбеђивање једнаких права потрошача.
У пореској и царинској сфери предвиђена је имплементација интегрисаног система за администрирање индиректних пореза и стварање заједничког саветодавног тела – Комитета Савезне државе за пореска питања. У царинској сфери спровођење релевантног савезног програма прошириће размену информација у реалном времену између царинских служби, ускладити приступе вођењу статистике међусобне трговине и ујединити систем за категоризацију учесника у спољноекономској активности институција – овлашћених економских оператера, чиме ће се створити једнаки услови за пословање.
Током 2024.године основана је и заједничка медијска компанија Савезне државе.
У историји постојања Савезне државе најзначајнији формални покушај уласка у њен састав је учинила тадашња СРЈ, чији је Србија правни наследник, а било је изјава у том смислу, својевремено и у Казахстану, Молдавији, Киргизији, међутим оне нису далеко напредовале у својој реализацији. У овом тренутку, у парламентарној скупштини Савезне државе статус сталних посматрача имају Јужна Осетија и Абхазија.
Као што је и Сергеј Глазјев нагласио, грађани две земље су сада потпуно изједначени у својим правима на основу више споразума.
Иако споразум о оснивању Савезне државе у принципу то предвиђа, Савезна држава још увек нема свој Устав, нема заједничку валуту нити државне симболе, на којима се, чули смо недавно, ради.
Буџет Савезне државе за 2026. годину износи око 8 милијарди рубаља, што би било око 80 милиона евра, где отприлике две трећине улагања у тај буџет даје Русија, а једну трећину Белорусија.
Нагласио бих на самом крају да су Русија и Белорусија, осим што су у Савезној држави, као највишем облику интеграције, истовремено и чланице Евроазијског економског савеза, са којим ми имамо споразум о слободној трговини, чланице су ОДКБ-а, Заједнице независних држава, ШОС-а, БРИКС-а, па чак и Покрета несврстаних, у ком је Русија посматрач, а Белорусија пуноправни члан. И ту се види да би улазак Србије у Савезну државу, њој олакшао пут и отворио врата за све ове друге интеграције и асоцијације, односно Србија би могла да бира у којој од њих хоће, и у ком степену, да учествује.
* * *
Мења се свет, то смо данас чули на више начина и сви смо тога свесни, Запад је у очајању, у изолацији, спреман да предузима ирационалне и опасне потезе да би колико толико сачувао своју доминацију бар у једном делу света, а тиме и своју економску снагу која је на измаку.
Наше искуство са њима је лоше у сваком смислу, и то не треба никоме агрументовати. Уз то, ми смо скоро читав двадесети век били на брисаном простору њихове пропаганде и њиховог испирања мозгова. То је на сваког од нас утицало мање или више и тога се морамо што пре ослобађати, јер они у својим сценаријама не предвиђају никакво позитивно место ни улогу за нас.
У години која долази, која је изборна, години у којој Србија треба да одреди нову политику, а можда и нове људе за непосредну будућност, Први покрет за Србију овим скупом данас и изнетим ставовима узима ту тешку, одговорну обавезу на себе. Ми морамо да артикулишемо политику савезништва са Русијом, која је присутна у српском народу, у огромној већини наших људи, у нашој свести, у нашој вери, у нашим духовно-моралним вредностима, али стицајем разних околности није присутна у нашем политичком животу.
То морамо хитно променити. И морамо ту реалну политичку алтернативу, која постоји у неком херојском облику од 1999. године, претворити у стварност у времену које долази. У том смислу позивам све који желе да се ангажују на том плану да се прикључе или сарађују са Првим покретом за Србију.
Још једном вам хвала. Цео свет, па и ми који смо толико уложили у промене на боље током деведесетих година, данас имамо разлога за оптимизам, па према томе и морамо да се пробудимо и потрудимо да заузмемо место које смо заслужили.
(Округли сто је одржан 12. фебруара 2026. у Београду)
https://srbratstvo.rs/krsljanin-za-novu-politiku-ulazak-srbije-u-saveznu...
