ЛЕКИЋ: И даље не мислим да су нас бомбардовали за наше добро

ИЗ ИНТЕРВЈУА МИОДРАГА ЛЕКИЋА КОЈИ СТАЈЕ НА ЧЕЛО ДЕМОКРАТСКОГ ФРОНТА ЗА РУШЕЊЕ ЂУКАНОВИЋА

• Јавно предлажем носиоцима режима и њиховим пропагандним слугама који се баве прљавим етикетама следеће - ако у целој мојој каријери пронађу јавно или приватно саопштену  једну моју реченицу, полуреченицу или конкретну радњу којом сам ја повољно говорио о Милошевићу и његовом режиму, обећавам да ћу се, уз јавно извињење црногорској јавности, за сва времена повући из јавног живота
• Ако то не пронађу, као што неће, сматраћу их, као и сама јавност, за последње, бедне лажове. Мислим да је понуда фер
• Што се тиче 1999, ја сам са ове временске дистанце задовољан мојим тадашњим радом и јавним супротстављањем бомбардовању СРЈ
• Не негирам право других на мишљење да је  бомбардовање било добра ствар, односно да су нас бомбардовали за наше добро. Ја сам деловао искључиво на бази својих уверења. Укратко, о тој интервенцији мислим исто оно што је већ написано у  коментару угледног америчког  часописа „Forein afers“, под насловом  ,,Перфектан промашај”

         БИВШИ шеф црногорске дипломатије Миодраг Лекић – коме је део опозиције наменио да стане на чело Демократског фронта за рушење Мила Ђукановића – изјавио је да не види разлог да разговара с лидером Социјалистичке народне партије (СНП) Срђаном Милићем о приступању те странке фронту, пре него врх те партије донесе одлуку о начину на који ће учествовати на изборима.

         Лекић је, иначе, у најновијем интервјуу одговорио на питање: `Власт доводи у питање Ваше залагање за независност Црне Горе, уз опаске да сте се превише приближили Београду. Такође, из тих кругова су подсјећали да сте се као амбасадор у Риму, супротставили бомбардовању СРЈ, чији је предсједник био Милошевић, и да сте у јавним наступима превише бранили његов режим. Како то коментаришете?`   

         - Када помињете бившег председника СРЈ, хајде да и то расправимо. Прво, ја сам био амбасадор још СФРЈ, изабран одлуком Владе Анте Марковића, па и у времену када се на челу државе налазио Стјепан Месић.

         У Риму сам имао видљиву дистанцу према режимима у Београду и у Подгорици. Због нешто веће дистанце према Београду, тамошња власт је у Риму неслучајно функционисала преко другог амбасадора, при Светој столици, иначе високог функционера ЈУЛ. Узгред,  тај човек је касније, негде у пакету са Шинаватром, на мистериозан начин добио црногорско држављанство.

         Дакле,  било је доста разлога за моју дистанцу према српским и црногорским властима.  

• Али они Вас повезују са Милошевићем...

         - Јавно предлажем носиоцима режима и њиховим пропагандним слугама који се баве прљавим етикетама следеће - ако у целој мојој каријери пронађу јавно или приватно саопштену  једну моју реченицу, полуреченицу или конкретну радњу којом сам ја повољно говорио о Милошевићу и његовом режиму, обећавам да ћу се, уз јавно извињење црногорској јавности, за сва времена повући из јавног живота.

         Ако то не пронађу, као што неће, сматраћу их, као и сама јавност, за последње, бедне лажове. Мислим да је понуда фер. Што се тиче 1999, ја сам са ове временске дистанце задовољан мојим тадашњим радом и јавним супротстављањем бомбардовању СРЈ.

         Притом, не негирам право других на мишљење да је бомбардовање било добра ствар, односно да су нас бомбардовали за наше добро. Ја сам деловао искључиво на бази својих уверења. Укратко, о тој интервенцији мислим исто оно што је већ написано у  коментару угледног америчког  часописа „Фореин аферс“, под насловом  ,,Перфектан промашај”.