Укидају српски преко „матерњег” кад нису могли преко црногорског
ФАКТИ ИСТРАЖУЈУ:
Сме ли српска заједница у Црној Гори прихватити да се њен језик зове „матерњи”?
- Није им прошла прича о црногорском, па под формом матерњег хоће да врате свој политички програм
Др Михаило ШЋЕПАНОВИЋ, доцент Филолошког Факултета у Београду:
СВЕ што раде зове се - извршавње туђих наредби. Прво су српски преиначили у матерњи, па у црногорски. Онда су се понадали да су заплашили народ, а он им је показао да има петљу и успротивио им се на попису. Зато су се сада досетили да опет језик преиначе у матерњи, да би следеће године поново покушали са црногорским.
Опозиција, због свега, треба да изађе из Скупштине и да пусти народ да се с том шаком марионета обрачуна. Да их народ помете са политичке позорнице, а да опозиција на тај начин остане чиста образа.
Ово је велика игра да се српски језик избаци са свога извора - са простора одакле су Вукови преци и изворни Вуков српски језик херцеговачког говорног типа. Ово је прљава игра.
Није им било доста што је 30 професора српског кад је одбило да уписује матерњи језик и нашло се на улици...
Треба људима објаснити шта им ради власт. Народ треба да се обрачуна са онима који желе да им деца буду осакаћена и да добију дипломе које не важе даље од подгоричког аеродрома!
Удар на српски је етноцид!
* Опозиција мора истрајати у одбрани српског језика, а имам утисак да, као и много пута до сада, узмиче од својих почетних ставова
Др Славенко ТЕРЗИЋ, историчар:
СВАКО одустајање од српског језика значи пристајање на политику насилног однарођавања српског народа у Црној Гори. То би било изневеравање, не само основних језичких норми, већ целокупне културне баштине и књижевне традиције Срба на простору данашње Црне Горе.
Црногорски режим ради све оно што је својствено тоталитарним режимима, а у односу према Србима примењује политику етноцида. А то значи - лишавање Срба, мерама државне репресије, свих оних својстава која су их вековима чинила народом.
Политика режима у Црној Гори, која се данас спроводи, дошла је на крилима НАТО, и као таква, надам се да зато не може бити дугог века. Она је само огледало најдубљег изневеравања сопственог идентитета.
Надао сам се да ће опозиција истрајати у својим ставовима у одбрани српског језика.
Иако не пратим довољно пажљиво, имам утисак да, као и много пута до сада, узмиче од својих почетних ставова.
Уколико јој је стало до поверења у већинском делу народа који говори српским језиком, морала би да тврдо буде на страни свог народа и његовог језика. У противном, она ће изневерити очекивања и практично постати привезак идеолошког програма режима.
Мило хоће да црногорски буде језик
Црне Горе а не само Црногораца!
* Уколико „црногорског језик“ нестаје у називу - то је до сада најбоља понуда. То је формално изједначавање, али суштински ипак на штету српског јер већина становништва у Црној Гори говори српским језиком
Водећи српски лингвиста др Милош КОВАЧЕВИЋ:
НИ то са матерњим није равнпорвано! У исти кош се стављају албански, српски, црногорски, хрватски. Она коса црта „кроз“ подразумева да је црногорски језик службени, а сви остали матерњи.
Предлог представља формално школско изједначавање. Црногорски и српски ће у самом именовању, у симболичној функцији, бити изједначени. Али, проблем је што ће бити изједначени и са осталим језицима.
Дакле, предност је што су српски и црногорски изједначени, али тиме није решен суштински проблем на који нико није обратио пажњу!
Имам у виду изјаву Мила Ђукановића да је црногорски језик Црне Горе, а не језик Црногораца! Тиме се сврстао у ред оних који би -као што је у Босни направљена „босанска“ нација - хтели да се у Црној Гори направи нека вештачка нација.
Овде је реч о укидању свих нација сем црногорске. Овде се језик користи за асимилацију свих нација у црногорску.
Дакле, уколико име црногорског језика нестаје у називу - то је до сада најбоља понуда. То је формално изједначавање, али суштински ипак на штету српског јер већина становништва у Црној Гори говори српским језиком.
Разговарала: Диана Милошевић
