Јешић затражио да цео врх ДС поднесе оставку - шта се све иза овог брда ваља?

РАСТУ ИЗГЛЕДИ ДА ЋЕ СЕ ДС - ПОПУТ АМЕБЕ - ПОДЕЛИТИ ПО ТРЕЋИ ПУТ

Горан Јешић

         ДОГОДИЛО се очекивано: Горан Јешић је затражио оно што би радо неки други моћнији од њега у ДС – да цео страначки врх поднесе оставку. У суштини: да Борис тадић поднесе оставку, како на следећој изборној скупштини странке не би имао предности њеног лидера који контролише страначки апарат и изборни процес.

         Одмах се поставило питање:  у чијем интересу се Јешић проговорио?  Ко је, заправо, проговорио преко Јешића?

         Једнако је важно:  хоће ли се расплет у врху ДС претворити у класичан политички обрачун, сличан некадашњем судару Зорана Ђинђића и Драгољуба Мићуновића?

 

Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ, политички аналитичар, глави уредник НСПМ

Тадић је још неупоредиво јачи од Ђиласа и Пајтића

• Јешићев предлог је срачунат на то да се Борис Тадић елиминише из врха странке
• Потпуно је јасно да је Јешић кандидат или за напуштање странке или за хапшење

         ЈЕШИЋЕВА иницијатива није реална и представља само лоше закамуфлиран антитадићевски предлог. Тај предлог је срачунат на то да се Тадић елиминише из врха странке.

         Наравно, питање је да ли је то самостална идеја или Пајтића или Ђиласа...

         Потпуно је јасно да је Јешић кандидат или за напуштање странке или за хапшење! Према неким гласинама, још за време оне владе, он је био виђен за хапшење, па је стога питање који је његов прави мотив за ову иницијативу против Тадића.

         Сама иницијатива је пробни балон, али ни Јешић не верује да би то могло да се деси.

         Тај „балон“ значи да ће у ДС бити жестоког обрачуна или расцепа, односно поделе. У сваком случају, Јешић је неко ко неће бити у врху ДС, бар не ове ДС. Док је Тадић неко ко је јачи, све док има подршку већине Председништва ДС иза себе.

         Он је још први у странци и неупоредиво је јачи од Пајтића и Ђиласа, који су само локални играчи -  без обзира на то колико је локал важан. Зато они могу само да расцепе ДС, да одвоје неки део и ништа више од тога.

         Ако би се одвојио Пајтић, то би било опасније за државу, него за странку.

         Мислим да се то неће десити и да целу причу распирују медији око СПС и СНС.

 

Бранко РАДУН, историчар и политички аналитичар

Почиње битка за наслеђе Бориса Тадића

• Расплет у ДС може бити или да се Тадић повуче, ако види да нема подршку, или да буде компромис па да Тадић остане, али да направи значајне уступке новим јаким људима. То значи да би задржао позицију, али би други преузели суштинску контролу над странком

         ОВО је идеја људи у врху странке који желе промене, односно да оде Тадић. Реч је о људима око Ђиласа и Пајтића, а у овом конкретном случају делује да је више кумовао Ђилас.

         Е сад, Јешић вероватно има и неку своју идеју о томе како да се позиционира у новом саставу врха странке.

         Чекао је својих пет минута да проба да постане трећи или пети човек у странци. Сада показује амбицију и, као и неки други, креће у акцију у битку за наслеђе Бориса Тадића.

         Тешко је одредити да ли више води битку за Пајтића или Ђиласа, али: Јешић припада домену војвођанског ДС, више сарађује са Пајтићем, и ово што је рекао личи на неке Пајтићеве циљеве. У сваком случају, излетео је са нечим што личи на пробни балон који је у интересу обојице.

         Расплет у ДС може бити или да се Тадић повуче, ако види да нема подршку, или да буде компромис па да Тадић остане, али да направи значајне уступке новим јаким људима. То значи да би задржао позицију, али би други преузели суштинску контролу над странком.

 

Владимир ГОАТИ, председник  организације Транспарентност Србија

Поражени често излази из странке и формира нову

• Некад су избори за председника странке – борба на све или ништа. Неко заврши мртав и нестаје са политичке сцене! Зато би требало да се остави могућност да кандидат који изгуби, буде члан председништва, чиме би се суровост борбе смањила
• Не знам да ли ће у ДС бити борба на све или ништа, али знам да је искуство такво да онај ко изгуби одлази на политичку маргину. Ко ће то бити - зависиће и од тога колико ће то бити слободни избори   

         ЈЕШИЋ је рекао оно што сам ја говорио више пута у медијима.

         Странке мењају своје кадрове, програме и структуру када претрпе шок, а најјачи шок је губитак на изборима.

         На Западу је, после Другог светског рата, постало правило да шеф странке која изгуби или подбаци – даје оставку без икакве расправе. Код нас то није тако, па имамо фосиле на месту шефова партија. Пример су радикали и ДСС, а са СПС је било другачије само то што им је оснивач умро.

         ДС је доживела шок. Јешић је одмах рекао да први човек треба да поднесе оставку, јер је одговоран и кад је сунце и кад је киша. Ако нема оставке, једини „други начин“ за стабилизацију партије је да се што пре (средином септембра) организују демократски избори за фараона, императора, где би се бирали и други људи, а не само шеф.

         ДС мора да максимално олакша пут ка врху људима који за то имају услове.

         Зашто је са тим изашао Јешић, а не Ђилас? Зато што постоји партијска дисциплина и хијерархија. Знате, компетитивни избори за шефа се углавном завршавају тако што поражени излази из странке и формира нову. Зато у том компетитивном елементу треба бити јако пажљив.

         Зато разумем Ђиласа и Пајтића што о томе не причају – неки пут се ствар догматски тера до краја и завршава се лоше. Некад су избори за председника странке – борба на све или ништа. Неко заврши мртав и нестаје са политичке сцене! Зато би требало да се остави могућност да кандидат који изгуби, буде члан председништва, чиме би се суровост борбе смањила.

         За ДС је важно да слобода и равноправност учесника буде видљива не само у ДС већ и споља. Медији већ знају лоше примере и очекиваће изборне мућке, па ће тек тада наступити нерешив проблем за ДС.

         Да закључим: не знам да ли ће бити борба на све или ништа, али знам да је искуство такво да онај ко изгуби одлази на политичку маргину. Ко ће то бити - зависиће и од тога колико ће то бити слободни избори.    

 

Дејан Вук СТАНКОВИЋ, политички аналитичар, професор социологије на БУ

Ђилас неће пристати да буде маргинализован

• Ако Тадић и Ђилас не могу да се помире, не верујем да ће овај други прихватити да буде маргинализован, без обзира на однос већине и мањине на изборној скупштини ДС
• Сигурно ће тражити концесије од Тадића за управљање странком - за доношење стратешких одлука  
• Ако се ДС  поцепа – појавиће се нова партија која неће имати много већу тежину од ЛДП, а ДС ће бити оштећена новим разједињавањем

         НЕ знам да ли је Јешић медијски изасланик Ђиласа или Пајтића, или је сам одлучио да то саопшти јавности.

         У свакој странци би било идеално да сви крену са истих позиција када се кандидују за страначке функције. Али, колико је идеално толико је тако нешто и тешко оствариво у свакој странци, па и у ДС, ма колико то било у циљу демократизације партије.

         Овде су два питања у игри: да ли ће бити равноправни унутарпартијски избори и да ли ће се они одржати тако што ће их диктирати људи на најважнијим функцијама у странци. Ако их они буду диктирали, онда је питање да ли ће се на тим изборима било шта променити или ће остати све исти људи, који ће контролисати, у крајњој линији, тај унутарпартијски изборни процес.

         Ако они делегирају људе који ће гласати, тешко је замислити да би такви „гласачи“ дали глас против људи који су им дали такав политички значај.

         Чињеница да се о томе говори у медијима, говори да нема много демократичности у процедури за избор првог човека странке. Ово јесте једна врста психолошког притиска, као и доказ немоћи да се контролишу процеси унутар саме странке – Јешић и они који слично мисле не могу да, у овом тренутку, утичу и контролишу изборни процес за избор првих људи ДС.

         Не бих спекулисао шта ће бити даље. Само могу да закључим да у ДС постоје различита виђења њене будућности. То значи да су отворени сви исходи – од тога да један победи, а други изгуби, до тога да се разиђу свако на своју страну.

         У случају разлаза у ДС, што не би био први случај за 22 године њеног постојања, имали бисте једну партију која не би имала много већу тежину од ЛДП, а са друге стране ову ДС која би била оштећена новим разједињавањем.

         Кључно је питање како помирити две концепције: ону коју заступају најватреније Ђилас и Јешић (Пајтић је ту мало умеренији) и ону коју заступа остатак врховништва ДС на челу са Тадићем.

         Ако не могу да се помире, не верујем да ће Ђилас прихватити да буде маргинализован, без обзира на исход Скупштине и однос већине и мањине.

         Сигурно ће тражити концесије од Тадића за управљање странком - за доношење стратешких одлука.

 

         Диана Милошевић