Однесе Дунав изборне бајке политичара, какви економски потреси чекају Србију?

ОДАВНО НИСМО ПРЕД СОБОМ ИМАЛИ НЕИЗВЕСНИЈИХ И ПРЕСУДНИЈИХ ПОЛА ГОДИНЕ

Александар СТЕВАНОВИЋ, економиста и уредник Тржишног решења

Ништа лепо, бар у наредних годину и по!

• После дужег низа година трошења преко онога што смо стварали, улазимо у период када ћемо морати да трошимо мање него што створимо. То ником неће пријати
• Излаз би био да пробамо са тржишном привредом, након што смо пробали са једно 50 врста социјализма. Али, не очекујем да ће та проба добити подршку политичара и грађана

         ВИДИМ да ће и нова власт гледати да копа да би нас извукла из рупе, уместо да направи неке мердевине.

         Укопаће нас још дубље. Гледају хоће ли штедети на себи или на грађанима, нема замрзавања плата, повећаћемо ПДВ, а можда једног дана смањимо намете на рад. Ништа од тога нам неће помоћи да поправимо положај.

         Неће нам се десити ништа лепо, бар у наредних годину и по дана.

         Имамо висок буџетски дефицит. Истовремено имамо и велики број предузећа у великим дубиозама.

         Све у свему, бојим се да смо у великим проблемима, који захтевају јако велике резове и промене понашања. А не видим да ови који ће сигурно бити у власти имају намеру да промене оно што треба.

         Да ли ће бити инфлације? То је исто што и завући руку у џеп грађанима. Верујем да ће будућа влада наћи неког са мање интегритета него што је имао Шошкић, неког ко ће бити вољан да буде марионета која ће се играти са новим упропаштавањем динара. Ако се динар уопште може још упропастити, пошто је лоша валута, откако га имамо.

         Са имагинарном просечном платом од око 30 000 динара моћи ће да се купи још мање робе и да се плати мање услуга, а отпашће могућност да се финансира досадашњи ниво живота по цену даљег задуживања. Генерално, после дужег низа година трошења преко онога што смо стврали, улазимо у период када ћемо морати да трошимо мање него што створимо. То ником неће пријати.

         Излаз би био да пробамо са тржишном привредом, након што смо пробали са једно 50 врста социјализма. Не очекујем да ће та проба добити подршку политичара и грађана, тако да ће морати да испаштају учећи на својим грешкама и верујући да има леба без мотике. 

 

Махмут БУШАТЛИЈА, саветник за развој и инвестиције

Живимо у својој кризи, настала је пре светске

• Трошили смо више од онога што смо зарађивали, а разлику смо надокнађивали продајом државне имовине. И то у бесцење. На тај начин смо стварали нови јавни дуг преносећи ту државну имовину, која је већином злоупотребљавана, у приватне руке
• За последњих 11 година у земљу ушло 33,5 милијарде евра по основу инвестиција , а за то време смо изгубили милион радних места, уместо да смо добили милион нових. Неопходно је да то грађани схвате и да се то схватање прелије на политику
• Шта ће нам се десити: пад динара и немогућност да се исплате пензије, а и могуће штампање новца, инфлација и деведесете које смо већ имали. С тим да ће овај пут бити теже да се `деведесете` санирају, јер смо потрошили државну имовину која је кроз приватизацију уништена. Односно тајкунизована

         ПОЛИТИЧАРИ не могу да схвате, али би зато грађани морали да разумеју да живимо у својој кризи: која је настала пре светске.

         Ми смо створили неравнотежу тако што смо трошили више од онога што смо зарађивали, а разлику смо надокнађивали продајом државне имовине. И то у бесцење. На тај начин смо стварали нови јавни дуг преносећи ту државну имовину,која је већином злоупотребљавана, у приватне руке.

         Са друге стране, потрошњу смо хранили кредитима, који су тада били доста јефтини, а сви су нас вукли за рукав да нам их дају. Сад је то све дошло на наплату.

         Глобална криза је само заоштрила нашу, јер је отежано добијање нових кредита, а о инвестицијама да и не говоримо, пошто нисмо уредили амбијент да би био удобан за озбиљна улагања.

         То се најбоље види на томе што је за последњих 11 година у земљу ушло 33,5 милијарде евра по основу инвестиција , а за то време смо изгубили милион радних места, уместо да смо добили милион нових. Неопходно је да то грађани схвате и да се то схватање прелије на политику.

         У ишчекивању смо нове владе и, нажалост, то чекање може да се продужи на деведесет дана! Неодговорност политичара је врло, врло јасна. Сва та прича да нешто раде на добробит грађана не може да се узме заозбиљно. Техничка влада не може да буде адреса за инвеститоре, већ само троши преостали новац. Чак не може ни да задужи земљу да би поделила плате и пензије.

         Још горе, верујем да може да се деси да ни сад не добијемо владу, него тек после нових избора и новог периода од 90 дана. Тако да смо ми, морам да кажем, путници на броду лудака.

         Дакле, не видим начин ни да исплаћујемо плате и пензије, а ни да се задужимо. Јер, наш јавни дуг је толико велики да не можемо да очекујемо кредитирање, ни јефтино ни скупо. Ако сте пратили састанак Бечке иницијативе, могли сте да видите да није настављена, али су банке са страним капиталом које послују код нас, добиле стриктни налог да се не могу више `излагати према (нашој) држави`.

         Шта ће нам се десити: пад динара и немогућност да се исплате пензије, а и могуће штампање новца, инфлација и деведесете које смо већ имали. С тим да ће овај пут бити теже да се `деведесете` санирају, јер смо потрошили државну имовину која је кроз приватизацију уништена. Односно тајкунизована.

         Ту су имовину куповали привилеговани бизнисмени, а од оних уговора о приватизацији који су поништени: нема ниједног уговорора да је био потписан са тајкунима. Поништено је 30 одсто приватизација, а држава је преузимала на себе штету која је направљена непоштовањем уговора. Сад то све долази на наплату.

         Од чега ћемо исплатити пензије? Па, на жалост, то је тај црни сценарио, који, после не знам колико година упозоравања да се мора реформисати јавни сектор, настаје зато што су политичари пропустили све прилике. Чак и сада већина економских стручњака сматра да реформе треба да се спроведу тако што ће се продати јавна предузећа, а то није могуће, јер она не вреде ништа.

         Можете продати само монопол који та предузећа држе, али то је најгори сценарио по грађане. Ако буде продата електродистрибуција, нови власник ће, можете очекивати, повећати цену струје 4 пута преко ноћи.

 

Милан КОВАЧЕВИЋ, економски консултант за страна улагања

Не знам да ли ће буџет моћи да исплаћује плате и пензије

• Чак и ако не буду замрзнте пензије и плате, оне неће пратити инфлацију, што значи да је неминован пад животног стандарда
• Не очекујем чудо па да добијемо добру владу. И нова ће функционисати као претходна: раштимовано друштво које ће ствари да пусти да иду како иду
• Прича се да ће нам Руси дати седам милијарди, али то су све отрови, а не лекови за нашу ситуацију.Опет бисмо трошили више него што можемо да платимо

         ЛОШИЈИ стандард ће имати и пензионери и запослени, јер се убрзава инфлација.

         Чак и ако не буду замрзнте пензије и плате, оне неће пратити инфлацију, што значи да је неминован пад животног стандарда.

         То је први проблем, а други је да ли ће буџет уопште моћи да исплаћује зараде и пензије.

         Имамо јако мало инвестиција и стварања било чега из јавних пара. Ако се ребалансом буџета те успостави равнотежа, може да се деси да нешто почне да шкрипи да не можемо да исплаћујемо јавне расходе.

         Треће, имамо дуг према иностранству од 25 милијарди евра, а наше девизне резерве су, статистички, десетак милијарди евра. Наш дефицит је порастао прошлих година, увоз расте брже него извоз и може се догодити да опет, као што смо некада у Југославији, западемо у неликвидност плаћања према иностранству.

         Не очекујем чудо па да добијемо добру владу. И нова ће функционисати као претходна: раштимовано друштво које ће ствари да пусти да иду како иду.

         Прича се да ће нам Руси дати седам милијарди, али то су све отрови, а не лекови за нашу ситуацију.Опет бисмо трошили више него што можемо да платимо.

 

Мирослав ЗДРАВКОВИЋ, уредник часописа makroekonomija.org

Црни сценарио нуде страшила која за то имају политичке мотиве

• Никаква катаклизма се неће догодити ни за два ни три месеца
• Што каже професор Цветићанин, кад нема владе, привреда најбоље ради

         ПРИЧА о влади је чисто спиновање са циљем да се повећа притисак. Никаква катаклизма се неће догодити ни за два ни три месеца.

         Што каже професор Цветићанин, кад нема владе, привреда најбоље ради!

         Друга страна је држава и приче о штедњи. У априлу, када су уведене мере штедње, имали смо ниску потрошњу у мају и дефицит у буџету од 6,7 милијарди динара. Када изађу подаци за јун, ако искључимо исплату старе девизне штедње, дефицит ће бити врло мали, ако га уопште и буде.

         Ситуација није драматично лоша, а нову владу ће свакако чекати да ствари доведе у нормалу, односно да се изађе из дефицита и да се стабилизује јавна потрошња.

         Запосленост је у порасту, као и у Босни, Хрватској и Словенији и заправо је код нас ситуација боља него што се то жели показати. Влада ће морати да уради реформе везане за услове за пословање, у погледу привлачења инвестиција и запошљавања људи. Све то је рађено и раније, али у малој мери.

         Црни сценарио нуде страшила која за то имају политичке мотиве, а ја политичких мотива немам.

         Верујем да ће нова влада у септебру договорити са ММФ какав је ребаланс за ову годину и, у новембру, какав је буџет за следећу годину. То је уобичајена процедура сваке године. При том, захваљујући предизборној кампањи, априлу и мају и огромном дефициту који је тада направљен, иза избора се ситуација почела да враћа у нормалу. Привреда има добре резултате и предстоји нам стабилизација.

 

Топлица СПАСОЈЕВИЋ, директор ИТМ групе

Ништа се неће променити набоље

• А Србија има и људске и географске потенцијале, и пољопривреду и енергетику, па и неку индустрију која је остала из протеклих времена. Да ли ћемо то да искористимо, зависи од састава Владе и тога колико ће она успети да мотивише друштво да се ствари преокрену

         АКО се наставе трендови који су преовладавали последњих неколико година, не можемо да очекујемо бољу ситуацију. А запосленост се смањује, динар слаби према евру и нема значајних помака у страним инвестицијама.

         Оне су у протекле четири године биле око 1,5 милијарди, а нама је неопходно око 2,5 милијарди. У овој години ће бити драматично мање. То значи да сви параметри показују да се ништа неће променити, већ да ће се само наставити тенденција која је била лоша.

         Међутим, хоћу да кажем и да Србија има потенцијала и да може да има другачију перспективу од ове која је очигледна и која као да нам је намењена. Али, боља перспектива  зависи од тога каква ће бити влада, односно колико ће хтети да успостави нови систем вредности у друштву и да пружи руку предузетницима.

         Једино предузетници могу да промене ситуацију на боље, јер их има око 200 000. Па кад би сваки запослио само по једног радника, ми бисмо имали 200 000 незапослених мање!

         Србија има и људске и географске потенцијале, и пољопривреду и енергетику, па и неку индустрију која је остала из протеклих времена. Да ли ћемо то да искористимо, зависи од састава Владе и тога колико ће она успети да мотивише друштво да се ствари преокрену.

 

Никола ПАВИЧИЋ, почасни директор Таркета

Прети нам економски слом

• Динар само може да иде надоле. Тешко је рећи колико ће падати до краја године, али то није ни битно. Свака земља која има спољнотрговински дефицит, мора да се задужује, јер мора нечим да се покрије
• Шта значи економски слом? Долазак у ситуацију да се буџет слабије пуни, да предузећа не могу да враћају дугове банкама, а већ се преко 25 одсто кредита не враћа. Кад то пређе 30 одсто, предузећа проглашавају несолвентност и држава исто тако не може да финансира своје обавезе. Тако се долази у ситуацију да ништа не функционише у друштву

         МОЖЕ се, нажалост, очекивати понајпре црни сценарио.

         Анализа Фискалног савета, о којој нико ништа не говори иако је то `материјал` од 180 страница, садржи податке из којих се види да нам, без брзих реформи, прети слом. А и последњи `папир` Привредне коморе говори исту ствар, јер садржи исте податке: да се налазимо пред економским сломом.

         Шта значи економски слом? Долазак у ситуацију да се буџет слабије пуни, да предузећа не могу да враћају дугове банкама, а већ се преко 25 одсто кредита не враћа. Кад то пређе 30 одсто, предузећа проглашавају несолвентност и држава исто тако не може да финансира своје обавезе. Тако се долази у ситуацију да ништа не функционише у друштву.

         Потребно је донети целовит програм реформи, јер ми имамо деформисани систем па парцијалне мере не помажу. Наш систем у целини не ваља и не може да се поправи, него мора да се мења. Конкретне мере су да се смањи јавна потрошња, да се среди финансијски систем, што значи да се омогући функционисање предузећа која имају робу за извоз. Дужници у овој земљи не могу да враћају дугове уколико се не повећа извоз. Зато држава мора да подржи извозност предузећа.

         Без девизног прилива од извоза роба не можемо да изађемо из ове ситуације и не можемо да сачувамо динар.

         Динар само може да иде надоле. Тешко је рећи колико ће падати до краја године, али то није ни битно. Ако даље будемо имали већи увоз од извоза, односно будемо имали спољнотрговински дефицит, динар мора да пада.

         Свака земља која има спољнотрговински дефицит, мора да се задужује, јер мора нечим да се покрије.

         А Србија је, нажалост, дошла у ситуацију да не може више да се задужује. Ми динаре можемо само штампати, а девизе можемо да добијемо или задуживањем или да извозимо.

         Србија се досад опредељивала за задуживање, а сада је у ситуацији да више не може ни то, а не може ни да враћа обавезе које је преузела. И, логично, неће бити девиза у земљи ако не буде извоза.

         Све то је врло просто. То је оно што ће бити.