Снајпери великог калибра

Амерички маринци и обична пешадија добијају убојитије наоружање

  

M24

ДЕВЕТ година непрекидног мепрекидног ратовања на Блиском Истоку можда је са највише новина суочило снајперисте међу америчким маринцима и у редовима обичне пешадије. Пушка калибра 7,62 је била њихово основно оружје, то јест - модели су се мењали, али је калибар увек остајао стари. Најбољи стрелци америчке армије сада су се побунили и затражили: траже пушке већег калибра које гарантовано `убијају` на даљинама већим од 1000 метара.

    Захтев су подржали и штаб копнених снага и команда Корпуса морске пешадије. Зато изјава пуковника Роберта Редклифа, главног за бојеву  употребу нових модела и типова стрељачкопг оружја у бази Форт-Бенинг, није никога посебно изненадила: "Сложили смо се да нам је свима потребна знатно далекометнија снајперска пушка. Међутим, појавио се проблем: маринци желе снајпер који ефикасно гађа на растојањима до 1800 метара, док је `прашинарима` довољно да буду успешни и на километар и по. Њихови експерти сматрају да се на већим даљинама - при данашњој оптици - јављају озбиљни проблеми са идентификовањем циља.

    Није ипак проблем само у калибру и домету. Америчка армија у свом наоружању већ има  `снајперски комплекс` са пушком калибра 12,7 мм који убија и на два километра, али је само пушка тог `убојног средства` тешка 13,6 килограма због чега све досад није постала стандардно наоружање снајпериста. Из истих разлога, понајвише се користи за пробијање лаких оклопа и дејства против заклоњене живе силе.

    Амерички снајперисти траже `велики калибар` који би по маси био упоредив са снајперским пушкама типа М24, М40 и М110, односно била тешка 7,7-99 килограма. Али, пошто ни један од постојећих модела није подесан за такву `дијету`, у Вашингтону су надошли на идеју да неки од тих модела прилагоде за муницију 338 `лапуа магнум` (калибар 8,6 мм).То би омогућило успешно гађање `живе силе` на удаљеностима до 1600 метара. Овим патронима већ се прилагођава пушка М24 (модификација "ремингтона-700" који је 1988. постао основни снајпер оружаних снага и полиције САД), а у 25-ој пешадијској дивизији у току је испробавање прерађених класичних снајпера за муницију 300 `винчестер магнум` која омогућава погађање и циљева на даљинама до 1200 метара.

M110

    Упркос свему, стандардна снајперска пушка 7,62 неће бити отписана. Остаће у употреби за дејства на даљинама до 800 метара. Поготово модел М24 (производи је "Ремингтон Армс" у Медисону, Северна Каролина) који се сматра поузданијим од полуаутоматика М110. М24 је у предности и зато што је један пук ренџера већ годинама комбинује са патронима 300 "винчестер магнум". Али, и М110 - коју производи фирма "Најтс Армамент Компани" има јачу лобистичку подршку и солидније шансе да буде прилагођавана магнум-мецима. Чак је `избоксовала` наредбу јединицама да постепено прелазе са М24 на М110.

    М110 тежи 6,94 килограма заједно са оптичким нишаном и оквиром са 20 метака. Са пригушивачем је дуга 1181 мм, а почетна брзина зрна (са патронима М118ЛР) износи 783 метра у секунди и успешно погађа на растојањима 800-1000 метара. "Најтс Армамент Компани" досад је армеричкој армији испоручила више од 700 снајпера М110.

    Американци рачунају да им прерада велике серије снајперских пушака неће узети много времена, а спремни су да плате колико треба. Упркос томе што се рачуна да ће модернизација сваке  или М110 коштати око 4000 долара. Можда и М24, с обзиром да у врху америчке војске јача струја која сматра да би било најбоље задржати оба снајпера у употреби.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари