„Пред играчима мораш увек све знати”!

ЖЕЉКО ОБРАДОВИЋ НАЈБОЉИ КОШАРКАШКИ ТРЕНЕР ЕВРОПЕ СВИХ ВРЕМЕНА - У ЧЕМУ ЈЕ ЊЕГОВ ЧАРОБНИ ШТАПИЋ?

   о Тренер не може да постане ауторитет у очима играча уколико не зна одговоре на сва њихова питања - од првог дана сам то схватио и увек сам имао спреман одговор на све што играчи од мене траже

   о Сан сваког тренера је да има најбољег играча на свакој позицији у тиму, али да је то немогуће, па од тренутка кад видите шта имате на располагању, више нема кукања јер схватите да је тим који имате најбољи могући

   о Најјача екипа са којом сам радио је репрезентација Југославије на Олимпијским играма у Атланти 1996. године

   о Кад сам с Партизаном освојио Куп европских шампиона, помислио сам - ово је сад и никад више. Пришао ми је покојни професор Аца Николић и рекао да ће их бити још много. Питао сам се о чему прича овај човек?

 

          ВЕЛИКА економска криза тресе Грчку. Протести на улицама Атине, штрајкови, поскупљења, смањење плата, огроман спољни дуг, чекање на милост ЕУ… Опште незадовољство, наравно, прелило се и на спорт. Један од најваћих грчких брендова - кошаркашки клуб Панатинаикос – стављен је на продају. Браћа Јанакопулос, тешка срца, траже “богатог наследника”.

          Клуб који је ове године освојио Евролигу већ су, због смањеног буџета,  напуститили Фоцис, Николас и Сато. Како сада ствари стоје, сигурно остају само Димитрис Дијамантидис и Мајк Батист и, вероватно, ветеран Костас Царцарис.

          Све то не би било толико занимљиво за наше љубитеље спорта да на клупи ПАО није најбољи тренер Европе свих времена Жељко Обрадовић који већ 12 година, више него успешно предводи Атињане, са којима је освојио пет Евролига (2000, 2002, 2007, 2009, 2011.), десет пута био првак Грчке и шест пута освајао Куп! Обрадовић је до сада освојио осам клупских титула шампиона Европе (Партизан - 1, Хувентуд - 1, Реал Мадрид- 1 и Панатинаикос- 5) и убедљиво је испред “четворке” која има по четири титуле (Александар Гомељски, Педро Ферандиз, Божидар Маљковић и Еторе Месина). Тешко је поверовати да ће неко, у ближој будућности успети да га надмаши!

навијачи Панатинаикоса транспарентом славе Обрадовића

          ЗА УСПЕХ, ПОЗОВИ ЖЕЉКА...

            Обрадовић је на одмору у Србији. Помно прати ситуацију у Атини, на вези је са тим-менаџером и – чека. Има уговор до лета 2012. Али, све је отворено уколико нове газде не буду вољне да Панатинаикос поново буде – најбољи. Наравно, врата Европе су отворена за нашег великог стручњака, јер, формула за титуле је једноствна: “Позови Жељка ради успеха”!

            Како то Желимир – Жељко Обрадовић успева да, где год ради, буде најбољи. По свему судећи, нема велике тајне. Само што он то уме да спроведе у дело…

            - Једини вредан ауторитет у било ком послу, а посебно у тренерском, јесте ауторитет знања – каже најтрофејнији европски кошаркашки тренер. - Тренер не може да постане ауторитет у очима играча уколико не зна одговоре на сва њихова питања. Уколико не знаш одговор на неко питање, онда играчима постајеш сумњив као стручњак. Од првог дана сам то схватио и увек сам имао спреман одговор на све што играчи од мене траже и тај рецепт успешно примењујем већ скоро 20 година. Током тренерске каријере константни циљ ми је био усавршавање и једна од крилатица у животу чувена реченица из филма Емира Кустурице "Сјећаш ли се Доли Бел" - "свакога дана у сваком погледу све више напредујем". Обрадовић тврди да је сан сваког тренера да има најбољег играча на свакој позицији утиму, али да је то немогуће.

          - Од тренутка кад видите шта имате на располагању, више нема кукања - каже Обрадовић. - Тада схватите да је тим који имате најбољи могући и размишљате само о играчима које имате у саставу. Први потез по доласку у нову средину по правилу је разговор са челницима који су ме ангажовали. Тада се откривају планови и прецизирају амбиције у наредном периоду, а тренеру постаје јасно шта се од њега очекује у резултатском смислу. Мени је изузетно битно да што пре упознам сваког играча, а посебно чланове стручног штаба. Поента је да своју тренерску филозофију пробате да пренесете на асистенте, али и да разумете њихова схватања игре да би стручни штаб складно функционисао.                    

          ПРВА СЕЗОНА НАЈТЕЖА

          Шеф штручног штаба актуелног првака Европе Панатинаикоса сматра да је прва сезона у клубу најтежа за сваког тренера.

          - То је мукотрпан и тежак посао, али је увек велики изазов за сваког – каже Обрадовић. -  Морао сам да погледам ко зна колико касета да бих добро видео потенцијал играча које имам на располагању и шта могу са њима да урадим, а тек потом следи довођење новајлија. Ангажовање појачања је врло захтеван посао, с обзиром на то да није лако наћи правог кошаркаша који има квалитет и потенцијал да се уклопи у нову средину. Неопходно је да играч има и кошаркашке и људске квалитете да би дошао у тим који предводим са клупе. Појачања пажљиво бирамо да се касније не бисмо кајали. Најважнија ствар за функционисање сваког тима је стварањеатмосфере у којој ниједан појединац не би требало да помисли да је важнији од колектива. Кад успеш да уклопиш 15 особа саразличитим навикама у складну целину, то значи да си направио “добру хемију” у тиму. Најјача екипа са којом сам радио је репрезентација Југославије на Олимпијским играма у Атланти 1996. године.                                                                        

          Напомињући да се током каријере "заиста ретко одлучивао" да одстрани играча којег је ангажовао, Обрадовић истиче да у односу према изабраницима тренер не сме да буде искључив.         

          - Саставни део не само тренерског посла, већ и живота уопште, јесте компромис – тврди Обрадовић . - Директност у комуникацији, такође је битна ствар. Инсистирам на директном контакту са играчима, са којима причам без непотребног “гледања кроз прсте” и околишања. Можемо да причамо о трећој особи, али под условом да је и онај о коме говоримо са нама. Такав приступ засад даје добре резултате.                                

          Као тренер који је био успешан у више клубова, некадашњи репрезентативац Југославије и првотимац Партизана оценио је да је адаптација на нову средину веома важна:

          - Неке ствари које сам, рецимо, радио у Партизану, нисам био у стању да спроведем у дело у следећем клубу, шпанском Хувентуду. Сваки клуб има карактеристичне амбиције, атмосферу око себе, навијаче, висину буџета... Човек треба то да прихвати и да схвати да и он мора да се мења и напредује како би остао успешан.

         ШАНСУ МИ ДАО КИЋАНОВИЋ

          Тренерку филозофију Обрадовић не мења од првог дана кад је сео на клупу Партизана. Све је почело 1991. године и то сасвим случајно. Тада искусни бек репрезентације Југославије одрадио је комплетне припреме за шампионат Европе у Риму са плавима, али се уместо у авиону за "вечни град" појавио - на клупи београдског Партизана, у којем је завршио играчку каријеру. Тадашњи директор црно-белих Драган Кићановић је Обрадовићу наменио место тренера под стручним надзором легендарног професора Алекасандра Николића. Да се није преварио, показала је већ дебитантска сезона у којој је Партизан освојио све што се могло освојити, закључно са титулом првака Европе у Истанбулу. Тада је почела Жељкова владавина Европом која – траје до данашњих дана.

          - Кад сам с Партизаном освојио Куп европских шампиона, помислио сам - ово је сад и никад више. Пришао ми је покојни професор Аца Николић, честитао ми и рекао да ће их бити још много. Питао сам се о чему прича овај човек – сећа се Обрадовић.

          Писати о Жељку Обрадовћу а не поменути његове успехе са репрезентацијом Југославије, било би неправедно и непотпуно. Овај врхунски стручњак је са "плавима" био шампион света 1998. године у Атини, првак Европе 1997. у Барселони, освојио је сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. године у Атланти и бронзу на Европском првенству 1999. године у Паризу. Јединствен је на планети и по томе што је освојио светско злато као играч (Аргентина 1990. ) и као тренер осам година касније у Грчкој!

За 31 годину играчке и тренерске каријере освојио 37 трофеја

 СВАКЕ ГОДИНЕ - ТИТУЛА

Рођен: 9. марта 1960. у Чачку

Играчка каријера: Борац (1980-1986), Партизан (1986-1991).

Трофеји: првак Југославије 1987, Куп Југославије 1989. и Куп Кораћа 1989, сребро на ОИ 1988. и злато на СП 1990.

Тренерска каријера: Партизан (1991-1993), Хувентуд (1993-1994), Реал Мадрид (1994-1997), Бенетон (1997-1999), Панатинаикос (1999- ).

Трофеји: првенство, Куп Југославије и КЕШ 1992. (Партизан), Евролига 1994. (Хувентуд), Евролига 1995, Сапорта куп 1997. (Реал), Сапорта куп 1999 (Бенетон), Евролига 2000, 2002, 2007, 2009, 2011. (Панатинаикос), првак Грчке десет пута, Куп Грчке шест пута.

Репрезентација: селектор Југославије (1996-2000), селектор СЦГ (2004-2005).

Трофеји: сребро на ОИ 1996, злато на ЕП 1997, злато на Светском првенству 1998, бронза на ЕП 1999.

          

Предраг Мрмак