Кецмановић: БиХ због Американаца никада неће бити суверена, самим тим – ни чланица ЕУ и НАТО

МОГУ ЛИ ДАНАШЊИ СРБИ И БОШЊАЦИ УОПШТЕ ДА СЕ ПОМИРЕ И - КАКО?

* Pax Americana у БиХ није ништа друго него наставак те политике завади па владај у 21. вијеку.

* Суштина политике САД и није била да нађе рјешење, него да на тихој ватри одржава међунационални конфликт  у Босни. Ма какво рјешење њих би учинило сувишним и значило би да оду кући, а њихов циљ је био да остану. Зато су по њима Босни и данас неопходни западни протекторат, високи представник, бонска овлашћења, странци у Уставном суду. И као допунско осигурање што дужег присуства: 5+2 услова по којима ће отићи тек кад то сами процијене

* И док Бакир, Шефик, Бисера, два Сенада и Амир псују и пљују Русију, Путина, Лаврова, као и Додика, не би ли се препоручили за улаз пречицом у НАТО и ЕУ, дотле Зоран Милановић, Жарко Пуховски, адмирал Домазет, који су већ тамо, објашњавају да су заправо САД главни кривац за рат у Украјини јер су развалиле међународне организације и уништиле међунардоно право у Ираку, Либији, Сирији, па гле, чак и у Србији. Најзад, вели један од њих, „НАТО није заштитиник него колонизатор“

* Можда је задњи час за разговор на тему „Колико је тзв. међунродна заједница кумовала грађанском рату и савременим проблемима у БиХ“

___________________________________________________________

       Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

       КАДА би народи у БиХ одлучили да се помире, једини начин био би да за све окриве САД и вазалну ЕУ. И при томе би били углавном у праву, а то посебно важи за Бошњаке.

       Амерички амбасадор Цимерман је натоциљао Изетбеговића да повуче потпис са Кутиљеровог плана и игнорише отпор Срба према независној БиХ и Хрвата према њеном унитарном уређењу. Како свједоче Венс, Овен и Столтенберг, рат који је изазваопродужаван је због америчког саботирања европских мировних покушаја.

       Дејтонским споразумом САД су легализовале унутрашњу подјела (ентитети и кантони), а протекторат је, како каже Кисинџер, био једини начин да се „три народа силом одрже у држави која никада није постојала“.

       Холбрук је Изетбеговићу наводно обећао да ће касније Србима бити наметнута јединствена БиХ.

Ворен Цимерман

       Као што, нимало случајно, нема никаквог писаног доказа нити кредибилног свједока о томе да је Цимерман на почетку рата обећао Алији војну подршку ако повуче потпис са Кутиљеровог плана, тако нема ни за Холбруково обећање на крају рата да ће САД, уколико Алија потпише Дејтонски споразум, „довршити полове у Босни“.

       Ипак, та два лажна обећања САД одлучила су да Муслимани ’92. уђу у рат и чекају три и по године на интервенцију, односно да Бошњаци од ’95 безнадежно 26 година чекају да им успоставе јединствену БиХ.

       Наравно, пресудан утицај иностраног фактора не би био могућ да БиХ, сама по себи, није увијек била подијељена и супротстављена у самој себи.

       Као подијељено друштво и нестабилна заједница, била је идеалан објекат спољне манипулације  по систему „завади па владај“. Да је тако било под империјама (Османска, Аустроугарска) и окупацијама Трећи рајх/НДХ), није историјски спорно. Али, као да је савременицима мање препознатљиво да Pax Americana у БиХ није ништа друго него наставак те политике завади па владај у 21. вијеку.

       Суштина политике САД и није била да нађе рјешење, него да на тихој ватри одржава међунационални конфликт у Босни. Ма какво рјешење њих би учинило сувишним и значило би да оду кући, а њихов циљ је био да остану. Зато су по њима Босни и данас неопходни западни протекторат, високи представник, бонска овлашћења, странци у Уставном суду.

       И као допунско осигурање што дужег присуства 5+2 услова по којима ће отићи тек кад то сами процијене. Елем, БиХ никада неће бити суверена па самим тим ни чланица ЕУ и НАТО.

       У међувремену, „чекајући Годоа“, Муслимани су се преименовали у Бошњаке. Исконструисали су босански језик. Умислили да су потомци богумила да не би били исламизовани хришћани. Србе су прогласили православизираним Бошњанима, али и геноцидашима и лошим народом, а српску матицу – агресором.

       Сањају да је, као биловактиле беговаска земља, БиХ и данас сва њихова и да ће реституцијом то бити и озакоњено. И, невјероватно, очекују да Срби и Хрвати у такав пројекат „грађанске, нормалне, јединствене државе“ уложе свој индентитет и ентитет.

Алија Изетберговић и Ричард Холбрук

       Не мање је невјероватно да Бошњаци, поражени у рату у који их је гурнуо Цимерман и који су од Холбрука, са 43 одсто популације, добили 25 одсто територије, себе доживљавају као миљенике америчких протестаната и европских католика.

       О чему се ради? –  Хипотека иранског кампа у Погорелици!?  Стигма исламског тероризма!? Муџахедини, вехабије, исиловци са пасошима БиХ? Сазнање да Запад не да да муслимани у БиХ остану сами!? Иза послушности се крије кетман?

       Ако није кетман, и бошњачка политичка елита заиста не види о чему се ради, могли би да се препознају по аналогији са Украјином.

       Баш као и Босну, Американци су ову земљу гурнули у рат против неупоредиво јаче Русије и, наравно да губе територије. Ипак, ништа од западне војне интервенције. Зеленски вапи да Украјину приме у НАТО. Столтенберг каже: „Ништа од тога!“ Зеленски запомаже: „Дајте барем у ЕУ!“ Из Брисела одговарају: „То је дуг и компликован процес“.

       Умјесто тога, дотурају му застарјело оружје да би безнадежни отпор трајао дуже и погибије било више. Не недостају медијско навијање за губитнике, улични протести и згражавање хуманиста.

       Џоан Баез, Сузан Зонтаг, Анри Леви, Bono voxili нису живи или су престари да би долетјели у Кијев, као што су некоћ у Сарајево. Једина конкретна,подршка је,прихватање избјеглица, али као и у ратном Сарајеву, и власт у Кијеву спречава њихов излазак како град без цивила  не би постао легитимна војна мета.

       И док Бакир, Шефик, Бисера, два Сенада и Амир псују и пљују Русију, Путина, Лаврова, као и Додика, не би ли се препоручили за улаз пречицом у НАТО и ЕУ, дотле Зоран Милановић, Жарко Пуховски, адмирал Домазет, који су већ тамо, објашњавају да су заправо САД главни кривац за рат у Украјини јер су развалиле међународне организације и уништиле међународно право у Ираку, Либији, Сирији, па гле, чак и у Србији.

Украјински дрон у Загребу показао да

ни Хрватска ни НАТО немају ПВО

       Најзад, вели један од њих, „НАТО није заштитиник него колонизатор“. И као потврда колико се Хрватска налази под непробојном заштитом трансатлантског војног савеза у приправности, већ сутрадан је из Украјине, преко Мађарске, на периферију Загреба треснуо беспилотни авион.

       Радари га нису регистровали и није оборен, него му је нестало горива. Шта би се десило да је имао који литар керозина више за још неколико минута лета до Бихаћа? Ко би Сарајево убиједио да то није договор са Путином, који је Додик ономад потврдио телефоном са Лавровом?!

       Српска, Србија, Додик, Вучић, Срби постали су права опсесија, не само политичке елите у Сарајеву. Свјесно или не – постали су активисти америчке иновиране верзије прастарог механизма завади па владај у оквиру хибридног ратовања.

       Као што су од истородних украјинских Руса и сродних проруских Украјинаца створили антирусе, тако од Срба и сродних народа који су се разбијањем СФРЈ нашли у границама нових држава попут ЦГ, БиХ, СМ, праве антисрбе.

       „Српски свијет регионално је опасан колико и Руски свијет у Евроазији. А сада се на удару нашло и православље јер не познаје државне границе.

       Ма колико односи Срба и Бошњака никад нису били идилично хармонични, изузев у комунистичкој пропаганди, ради се о два народа истог поријекла и језика, сличног менталитета, испреплетених историја и култура, који су и живјели у комшилуку, те се добро познају.

       Грађански рат је окончан прије више од четврт вијека, а узајамне омразе су веће него на његовом почетку. Чак и током рата било је међусобних преговора, а сада су проблем и рутинске комуникације унутар заједничких институција, а поготово разговори о стратешким питањима будућности БиХ.

       Можда је задњи час за разговор на тему „Колико је тзв. међунaродна заједница кумовала грађанском рату и савременим проблемима у БиХ“.

       Тешко би се договорили о властитој, али не и о кривици странаца.

       Ето прилика да и Бошњаци кажу оно што су до сада ћутали, јер од почетка рата у Украјини већ живимо у мултиполарном свијету.

       Неутралност је једина шанса да БиХ опстане.

          

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари