Монтенегринима за „геноцид у Сребреници“ – злато, Шиптарима – сребро, коме ће бронза – Скопљу или Загребу?

БИЛБОРД У ЧИКАГУ „НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ – СРЕБРЕНИЦА  ЈЕ ГЕНОЦИД!“

Благо несталима о којима брину

Ненад Чанак и Аљбин Курти

* Али, ово сад што крећу сви редом, након што су им монтенегрински јунаци пробили лед, и није нека храброст. Зна се коме припада највећа медаља. Ај' ти, требало је бити капац да се упишеш у историју ка' први! А и то што су Шиптари први уз њих – у том историјском задатку – није, баш, за бацити. Резолуције које ће да се сад из комшилука нижу, скоро да неће ни бити вест

* Чуду се начудит не могу, како су то у држави Србији сва врата отворена гласноговорницима спакованих пропаганди о монструозним, злочиначким и геноцидним Србима, коју пласирају „борци и боркиње“ за људска права – која припадају свима осим нама. Нема медија, а поготово ових са нациионалном фреквенцијом, на којем они не омркну и не освићу, како би што темељније народу утукли у мозак спаковане гебелсовке оних који нас убијају, прогоне и отимају оно што је наше!

* Тако је ових дана на свим телевизијама угошћен Ненад Чанак – гласноговорник „новооткривене истине“ о Србима који су на КосМету „за једног убијеног полицајца стрељали 100 Шиптара“!

* Господе драги! А ево прође 22 године од НАТО-агресије на Србију и отимачине КосМета, а да никад, нико, нигде – ма ни ови доказани српски непријатељи – не изговорише такву једну монструозну и циљану лаж, коју Чанак унаоколо данима просипа са свих екрана по Србији. Чак ни пред одељењем НАТО-а званим Хашки трибунал, нико се не сети овакве огавне измишљотине, а нема чега се досетили нису, не би ли Србе стрпали у монструме! 

   ____________________________________________________________                                     

        Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

       БОЖЕ драги, како се из окружења рафално испаљују резолуције против „геноцидних“ Срба!

       Притегли их наши западњачки пријатељи, а они – један по један – уздигнута чела јуначки слушају и извршавају.

       Сад више нема је ли био или није био геноцид, него одма' у апс, ако потегнеш правну струку и науку, која каже да га – над Бошњацима тамо у Сребреници – бивало није!

        Резолуције пљуште и не осврћу се ни на Међународну независну стручну комисију, која је под проф. др Гидеоном Грајфом, јеврејским стручњаком за питање геноцида, на испитивању Сребренице радила две године и у експертизи од преко 1.200 страна дошла до неспорних чињеница, које раскринкавају ову невиђену међународну манипулацију и лаж.

       Међутим, математика наручених и потргованих нечасних „тастера“ по скупштинама, јача је од истине свих овоземаљских научника и стручњака.

         Наравно, то су западњаци смислили. Европски парламент је такву резолуцију донео још 2015. и тражио да све земље региона то ураде. Исте године је и „пријатељска“ Британија хтела да нас прогласи геноциднима кроз Савет безбедности УН, али су им Руси ставили вето1 Е, пошто су у УН заустављени, вратили су се на место злочина и крећу са пропагандом преко своје служинчади са ових простора!       

        Ни месец дана након што је, за ту прилику новосастављена већина у црногорскоме парламенту, 17. јуна усвојила резолуцију, којом се забрањује негирање геноцида у Сребреници – и скупштина такозванога Косова 7. јула усвојила је исту такву, уз демонстративно напуштање седнице Српске листе.

         Али, ово сад што крећу сви редом, након што су им монтенегрински јунаци пробили лед, и није нека храброст. Зна се коме припада највећа медаља.

       Ај' ти, требало је бити капац да се упишеш у историју ка' први! А и то што су Шиптари први уз њих – у том историјском задатку – није, баш, за бацити.

       Резолуције које ће да се сад из комшилука нижу, скоро да неће ни бити вест. А тек изненађење. Мада, ни ова шиптарска није изненадила.

       Сад ме живо интересује ко ће понети бронзу – Хрвати или Северна Македонија?

       Што се злата тиче – оно, већ, „сија“ на јуначким монтенегринским грудима!      

        Међутим, није овде крај о „геноцидним Србима“. Спремају се и Шиптари, или боље речено, спремају их – да „геноцид и над њима'' – доведу до планетарних резолуција!

        И није мени што они крећу у сва та непочинства и лажи, него помоћ која им пристиже из овога неокупиранога дела Србије – некако ми је поприлична загонетка.

         Чуду се начудит не могу, како су то у држави Србији сва врата отворена гласноговорницима спакованих пропаганди о монструозним, злочиначким и геноцидним Србима, коју пласирају „борци и боркиње“ за људска права – која припадају свима осим нама. Нема медија, а поготово ових са нациионалном фреквенцијом, на којем они не омркну и не освићу, како би што темељније народу утукли у мозак спаковане гебелсовке оних који нас убијају, прогоне и отимају оно што је наше!

        Тако нам је ових дана – на свим телевизијама угошћен Ненад Чанак – гласноговорник „новооткривене истине“ о Србима – који су на КосМету „за једног убијеног полицајца стрељали 100 Шиптара“!

         Он је прво на неколико дана отишао по „материјал“ на „Косова“ и у Црну Гору, и то почев од Видовдана – како би његово поштење и српство било неупитно. Чак је на Видовдан – он – положио венац на споменик витезовима Косовске битке 1389. на Газиместану. Праштајте нам Свети Лазаре и српски јунаци што допуштамо – да и са вашим светим гробом манипулишу љигаве протуве – достојне презрења сваког часног Србина и човека.         

       Након те његове патриотске жртве у потрази за истином – Београд га је редом гостио по телевизијама, како би нам предочио резултате свога истраживања.

       Отпочео је са ТВ Пинком, у емисији „Хит-Твит“ 4. јула – где је добио све време које је пожелео – како би зањихао новог монструма од лажи и пустио га у етар да живи!

       Тај задати посао – са видном патетиком и специјалним изразом лица, на којем је бол „невиног“ доносиоца те страшне „истоине“ – одрађен је глумом професионалца пред камерама: „Ја сам у личном својству отишао тамо и тражио сам састанак са њим (мисли на Аљбина Куртија) и са људима којима верујем... Ти су ми људи омогућили контакте, посете. Обишао сам Призрен, Пећ, Ђаковицу... У Ђаковици су ме домаћини (Шиптари) одвели на гробље у место Меја, где живе католици Албанци. На том гробљу сахрањено је њих 377-моро. Међутим, тамо сам се, баш, потресао, због тога што је због смрти, убиства, 4 полицајца, дато наређење 100 за једног. Изведени су ти људи из кућа, покупљени из околних села из Ђаковице, доведени ту и стрељани. Ах, међутим, оно што је мене лично највише погодило, то је када сам видео гроб девојчице од 7 година, која се звала Ваљета Исуфи која је убијена 14. априла '99. године. А, 17. априла 1999. је у НАТО-бомбардовању убијена трогодишња Милица Ракић. И сада, када сам видео лице те девојчице на надгробном споменику и сетио се свега онога што смо прошли са оваквим стварима, онда сам почео да се питам, прво, како се то десило? Ја сам Србин, како се то десило да се у народу који је плаћао цех 100 за једног..., који је плаћао све те цене, појави могућност да неко изда такву команду?!“

         Господе драги! А ево прође 22 године од НАТО-агресије на Србију и отимачине КосМета, а да никад, нико, нигде – ма ни ови доказани српски непријатељи – не изговорише такву једну монструозну и циљану лаж, коју Чанак унаоколо данима просипа са свих екрана по Србији. Чак ни пред одељењем НАТО-а званим Хашки трибунал, нико се не сети овакве огавне измишљотине, а нема чега се досетили нису, не би ли Србе стрпали у монструме! 

        Е, вала – људино – ако је и од тебе, много је!

        Али – 'ајмо ми сад, кад нам, већ, откри ту истину – да видимо где је држава Србија. Шта она ради? Па да те фино и тужилаштво саслуша, да се утврди истина, да им изнесеш све доказе с којима располажеш за једну такву страшну оптужбу српске државе и народа! А онда – и казна – пријатељу! Примерена казна! И то – свакоме ко је у овоме непочинству, својим учешћем буде заслужио!

        Или ћемо, можда, и ово непочинство оставити да порасте и разграна се, па да га онда – кад дубоко пусти корење – у корену сечемо? А, што не! Па, историја нам је пуна таквога прегалаштва!

         Тако нам је заживела и „истина“ о Вуковару, Дубровнику, Сарајеву, Сребреници, Рачку...! Прво је намештен неки „паћеник“ да је одглуми на неком медију, а онда је то у'ватила пропагандна мрежа и гура на планетарни ниво до дан-данас!

        Ево најсвежијег примера из Америке, којега су ми послали пријатељи отуд, где су 7. јула, дан пре шиптарске резолуције, и 4 дана пре обележавања глобалистичкога сочињенија званог Сребреница – у Чикагу, на главном путу који иде ка аеродрому, поставили на згради билборд величине 15х5 метара, на којем пише: „Никад не заборави – Сребреница је геноцид! Постоји 8372 разлога да се не заборави 11. јул 1995.“!

       Надам се да је, барем, српска заједница у Чикагу уложила протест због те – за српску будућност – опасне и безочне подметачине!

       Међутим, када се сагледају све те смишљене и спаковане монструозне лажи у комбинацији са делима разних организација и држава над Србима, посложи се њихов повод и крајњи циљ – суштина тога плана је само једна – не бирати средства у борби против српскога народа!

       Е, то је - геноцид, господо!!!