Американци су Русију шпијунирали „200 одсто”

НСА У ЈУТИ ИЗГРАДИЛА ШПИЈУНСКИ ЦЕНТАР КОЈИ ЈЕ КОШТАО 2 МИЛИЈАРДЕ $ ДОЛАРА ЗА ТОТАЛНУ ОБРАДУ ИНФОРМАЦИЈА

• НСА и ЦИА су имале неограничен приступ једном од највећих светских интернет-центара DE-CIX који се налази у немачком Франкфурту на Мајни. Преко DE-CIX, свакодневно пролази више саобраћаја из Мреже, него преко сличних центара у другим градовима Европе. У шпицу, проток података преко овог хаба достиже 2,5 терабајта у секунди
• Могуће је да се контролни пункт америчких специјалних служби налазио у градићу Грисхајм који је удаљен 35 километара од Франкфурта
• У Јути НСА не обрађује само садржај електронске поште, телефонских разговора и тражених линкова у Google већ и друге приватне податке – например, казне за непрописно паркирање, маршруте путовања, набавку књига и друге електронске трагове
• Сервери у новом центру у Јути заузимају површину 8000 м², а трезори са подацима – 275 000 м², а данас терабајт података стаје на чип као нокат 
• Немачки стручњак за информационе технологије Клаус Ландефелд препоручио сународницима да се уздржавају од коришћења америчких интернет-сервиса, као што су Google и Facebook

         КАКО се америчко шпијунско клупко размотава – потврђује се да је све онако како су скептици помишљали.

         Ево, потврдило и да су НСА и ЦИА пажљиво пратиле интернет-комуникације не само Западне Европе, већ и из Русије и ка Русији.

         Зато је Државна Дума – доњи дом руског парламента - већ упозорила државни врх да је крајњи час да се руска размена документације пребаци у изоловане интернет мреже.  

         Према подацима добијеним од Сноудена, НСА и ЦИА су имале неограничен приступ једном од највећих светских интернет-центара DE-CIX,  који се налази у немачком Франкфурту на Мајни. Преко DE-CIX, свакодневно пролази више саобраћаја из Мреже, него преко сличних центара у другим градовима Европе.   

         У шпицу, проток података преко овог хаба достиже 2,5 терабајта у секунди.

         Преко DE-CIX, иде основни део података из Русије, земаља Источне Европе и Блиског Истока.

         Основни интерес за САД представља интернет-трафик баш из Русије. Додуше, из Сноуденових докумената није баш јасно како се технички изводило праћење. Могуће је да се контролни пункт америчких специјалних служби налазио у градићу Грисхајм који је удаљен 35 километара од Франкфурта.  

         Директор Асоцијације електронских комуникација Русије Сергеј Плуготаренко рекао је за лист „Взгљад” да су и саме димензије прислушкивања још увек непознате. Он подсећа да је с интернет интернационалан и екстериторијалан и да зато увек постоји хипотетичка могућност контроле над њим и меморисања скинутих података.  

         Према његовим речима, већи део „руског трафика” са иностранством се одвија преко Немачке, Шведске и Финске.  

         „Међутим, овде је сврсисходно поставити друго питање – на који се то начин дешавало? У оквирима законодавства, уз сарадњу провајдера и органа реда или заобилазећи те системе?” поставља питање овај стручњак. 

         Члан одбора државне Думе за информационе технологије и комуникације Роберт Шлегел истим поводом је нагласио: „Пошто су Американци имали приступ серверима великих интернет-компанија, они су фактички имали неограничени доступ било којој дигиталној информацији која се налази на носачима, конектованим на интернет”.  

         Према његовим речима, Русија не треба да се мири са таквом ситуацијом и треба да предузме мере. „Морамо решити на који начин ћемо се заштитити. То се пре свега тиче безбедности кретања службене документације. Већ сам указао да је Русији потребна унутрашња мрежа за службено кретање документације, која ће бити изолована од интернета. Све ове предлоге, а неке не могу да откријем, проследио сам коме треба”, саопштио је посланик.  

         Коментаришући Сноуденова открића, немачки стручњак за информационе технологије Клаус Ландефелд препоручио је својим сународницима да се уздржавају од коришћења америчких интернет-сервиса, као што су Google и Facebook.   

         „Корисник може да буде сигуран у поштовање немачких норми информационе безбедности само у случају ако послате поруке не остају на америчким серверима или на серверима америчких компанија, које се налазе у Немачкој”.   

         Исти стручњак подсећа да на територији америчких интернет-провајдера, који су удаљени неколико блокова од DE-CIX, важи амерички акт о праћењу интернет комуникација, који дозвољава много дубље – у поређењу са немачким законима – мешање.  

         Министар унутрашњих послова Немачке Ханс Петер Фридрих, говорећи на конгресу посвећеном безбедности интернета, негирао је везу између НСА и DE-CIX. „Приступ иностраних служби мрежама у Франкфурту представљао би кршење нашег националног суверенитета”, изјавио је он.  

         Један амерички експерт за информационе мреже, анонимно је разјаснио за лист „Взгљад” да саопштење немачке штампе изгледа истинито: „Посматрали су све. Ако су посматрали безубу Француску, Русију су „мониторинговали” 200 посто”. Разлог због којег је НСА одлучила да узме под контролу трафик у Франкфурту је, по мишљењу овог специјалисте, прозаичан: „Они су имали приступ само 1/8 од укупног протока интернета, а желели су 2/8”.

         Избор НСА зато је пао на информациони центар у Франкфурту на Мајни пошто је то један од 16 главних сервера – поред Лондона, Париза и Швајцарске - а уз то је и најближи Русији.

         За разлику од Берлина – бирократског центра – Франкфурт је увек био комерцијални чвор. Развијена инфраструктура такође је имала утицаја на избор: „Каблови су полагани још у совјетско време, а данас кроз већ постојеће цеви провлаче нову оптику”.   

         Експерт није искључио да су и други главни сервери, рецимо онај у Будимпешти, такође на америчком „посматрању”. „Или су им понудили добре паре, или су пронашли нешто друго за трампу”, - тако је стручњак објаснио начин добијања приступа том информационом центру.  

         „Посматрање” се радило углавном ради одређивања „општег нивоа буке” око неке теме. Зато НСА није могла да искористи добијену информацију у пуној мери: „Они, у суштини, не могу ништа да ураде са том информацијом, а она реално никоме није ни потребна”.   

         „Сноуден је „открио Америку”, сматра он. „Читава Америка је наслућивала (а читав Вашингтон је знао) да НСА прати све редом”. Ради тога је у пустињи, у држави Јута, изграђен огромни data центар: „И сви су знали чему служи. Сноуден је само то рекао јавно”.  

         Пре годину дана је часопис Wired објавио да НСА гради огроман информациони центар, који је претворио ову организацију у највећи, најскровитији ресор, у обавештајни ресор који уме да се „стопи са масом”. Међутим, тада ова вест није узбуркала јавност.  

         Реч је о чланку познатог новинара и истраживача Џејмса Бемфорда у којем се говори о изградњи у пустињи, у околини мормонског градића Блафдејл, највећег трезора за чување података – „последњег елемента”, како га зове тај аутор, који је недостајао у колосалном комплексу НСА намењеном праћењу.   

         „У Јути се обрађује не само садржај електронске поште, телефонских разговора и тражених линкова у Google већ и други приватни подаци – например, казне за непрописно паркирање, маршруте путовања, набавка књига и други електронски трагови. Центар има капацитете за чување и обраду свих тих података које НСА скупља у читавом свету и у САД”, написао је овај аутор.  

         Према подацима Бемфорда, које он наводи у чланку, сервери у новом центру заузимаће површину 8000 м², а трезори са подацима – 275 000 м², и то ако узмемо у обзир да се данас терабајт података стаје на чип као нокат.  

         „Ако је веровати интернет-компанији Cisco, светски интернет трафик од 2010. до 2015. ће порасти четири пута и достићи ће обима 966 ексабајта. НСА ће бити у стању да чува и обрађује неколико јотабајта података. На тај начин Агенција ће моћи да чува податке који се објављују у интернету у току неколико година”. Већ од јесени ове године, према речима Бемфорда, центар, чија је изградња коштала 2 млрд. долара, коначно ће отелотворити идеју тоталне обраде информација.  

         Такође НСА, према речима Бемфорда, покушава да убрза дешифровање кодирања финансијских трансакција, као и војних и дипломатских тајни.  

         Марија Петрова