Дојче Телеком нуди Немцима „национално преусмеравање“ као спас од Американаца

ПОДАНИЦИ МЕРКЕЛОВЕ ПРЕД ИЗБОРОМ: ДА ЛИ ЋЕ ИХ И ДАЉЕ ШПИЈУНИРАТИ АМЕРИЧКЕ ИЛИ САМО ЊИХОВЕ ТАЈНЕ СЛУЖБЕ

• Подаци који се на интернету крећу од пошиљаоца до примаоца у Немачкој, не би се слали преко других земаља, што се сада често догађа, објаснио је портпарол Телекома Филип Бланк
• Иницијатива DT, поред електронске поште, обухвата и укупан проток информација на интернету. Тиме би се заобишле магистрале података и чворишта у иностранству, за које се сумња да су под присмотром
• Главни уредник IT часописа iX Јирген Сегер: Да би се успоставио „национални интернет“ - морао би се жртвовати принципи најлакше и најбрже доступности, а потребна је и врло компликована и скупа инфраструктура, какву имају Саудијска Арабија и Иран

         НЕМАЧКА телекомуникациона компанија Дојче Телеком спремна је да заштити електронску пошту од радозналих очију страних тајних служби и у том циљу је већ иницирала да се размена података обавља искључиво преко немачких сервера.

         Нови слоган немачког Телекома је „национално преусмеравање“, преноси Дојче веле.

         После афере са прислушкивањем немачких грађана од стране америчке тајне службе NSA, укључујући и канцеларку Ангелу Меркел, Дојче телеком покушава да поврати поверење јавности понудом да се интернет саобраћај задржи унутар граница Немачке.

         Према тој идеји, подаци који се на интернету крећу од пошиљаоца до примаоца у Немачкој, не би се слали преко других земаља, што се сада често догађа, објаснио је портпалор Телекома Филип Бланк за Дојче веле.

         Иницијатива, поред електронске поште, обухвата и укупан проток информација на интернету. Тиме би се заобишле магистрале података и чворишта у иностранству, за које се сумња да су под присмотром.

         Стручњаци су, међутим, скептични и сматрају да је тај план тешко спровести. Структура интернета налаже да подаци траже најбржи и најјефтинији пут кроз глобалну мрежу.

         Главни уредник IТ часописа iX Јирген Сегер је указао да је технички могуће задржати размену мејлова унутар немачких граница, али за то би морао да се жртвује принцип слања података најлакшим путем. Поред тога, биле би неопходне и додатне инвестиције у мрежну инфраструктуру, што значи да би коришћење интернета могло да буде скупље.

         Још теже би, објашњава Сегер, било да се комплетан интернет промет задржи у немачким оквирима, чак и између немачких корисника, јер се главни сервери углавном налазе у Сједињеним Америчким Државама.

         Да би се успоставио „национални интернет“ потребна је врло компликована и скупа инфраструктура, какву имају Саудијска Арабија и Иран, додао је Сеегер.

         На крају се поставља питање да ли ће „национални интернет“ заиста допринети сигурности? Сеегер подсећа да „потпуно контролисани национални интернет значи и да ће се знати ко шаље податке, какви су то подаци и куда се шаљу. У том случају, ствара се платформа надзора иза којег стоји држава.

         Дакле, чак и ако би се спречило шпијунирање страних служби, то би и даље могле да раде немачке службе којима би било омогућено читање електронске поште.