Лавров на ПС ОДКБ: Опет се окупљају под заставом нацизма! Јачајмо сарадњу са Србијом, она је на првој линији!

МОРАМО ЈАЧАТИ ВОЈНУ КОМПОНЕНТУ ОДКБ – ТО ЈЕ НАША СВЕТА ДУЖНОСТ

* Принципијелно је важно да сада када Запад све чешће и шире прибегава нелегитимној употреби силе, неоколонијалним методама диктата и отвореној пљачки, земље ОДКБ-а не одступају од универзалних норми међународног права. Пре свега, од суверене једнакости држава. И да се одупиру покушајима њиховог поткопавања и наметања безакоња у светским пословима

* Данас се реанимирају идеологија и пракса нацизма. Колико год то било жалосно, и у Немачкој, као и у земљама које су се прикључиле Хитлеровим хордама у нападу на Совјетски Савез. Сада поново покушавају да их уједине под тим проклетим заставама како би нанели „стратешки пораз“ нашој земљи

* Врло смо заинтересовани за проширење хоризонта интеракције са пријатељским земљама, укључујући и оне са статусом посматрача и партнера, међу којима је на парламентарном нивоу –  Србија

* Србија такође налази на фронту, на првој линији борбе за националну независност и судара се са директним захтевима бирократа из Брисела да заузме антируски став, па чак и да пошаље своје трупе у блок који прете да формирају против наше земље

_________________________________________________________________

             ЗАЈЕДНО са нашим савезницима у оквиру ОДКБ-а, појачавамо напоре за одбрану заједничких приступа решавању питања међународне безбедности.

             Сматрам принципијелно важним да у садашњем периоду, када Запад све чешће и шире прибегава нелегитимној употреби силе, неоколонијалним методама диктата и отвореној пљачки, земље ОДКБ-а не мењају нити ревидирају циљеве својих активности које сам навео. Ми нећемо одступати од универзалних норми међународног права.

             Напротив, одупираћемо се покушајима њиховог поткопавања и наметања безакоња у светским пословима, поштујући универзалне норме међународног права, пре свега, суверену једнакост држава, како је записано у Повељи УН. Уверен сам да одржавамо морално лидерство на међународној сцени, које је увек било тражено. Надам се да ће након релативно брзог завршетка онога чему сада сведочимо, морално лидерство бити траженије него икад.

             Управо на тој основи, укључујући и принцип суверене једнакости држава записан у Повељи УН, који Запад никада није поштовао ни у једној дипломатској, војној или кризној ситуацији од оснивања Организације, ми предлажемо нашим партнерима да заједно активно учествујемо у процесу разраде контура будуће архитектуре једнаке и недељиве безбедности на простору Евроазије.

             ОДКБ видимо као структуру која би могла да постане један од носећих стубова такве архитектуре безбедности.

             Код нас у ОДКБ-у се све одлуке доносе консензусом. То није само стилска фигура. То је заиста рад усмерен на израду равнотеже интереса, на принципима међусобног поштовања, добросуседства, истинског пријатељства и узајамне помоћи. У ОДКБ-у нема „владавине штапа“, какву видимо у НАТО-у. Мислим да сви можете то да потврдите.

             Сада се „владавина штапа“ преселила у Европску унију, где неизабрана бриселска бирократија покушава да захтева од влада европских земаља, изабраних од стране народа, одређене акције које се не уклапају у усаглашене норме Европске уније.

             Као што су данас већ многе колеге говориле, што је детаљно испричао Вјачеслав Володин, наш циљ је да сачувамо истину о заједничкој борби за ослобођење света од нацизма, да овековечимо подвиг совјетског народа, који је одбранио независност своје родне земље и ослободио Европу и свет од „смеђе куге“.

             19. април је у Русији проглашен Даном сећања на жртве геноцида над совјетским народом, који су починили нацисти и њихови саучесници током Великог Отаџбинског рата 1941-1945. године.

             Треба учинити све што је могуће како би омладина разумела своју историју, историју својих предака, и васпитавала се у духу најдубљег поштовања и према онима који су се борили на фронту, и према онима који су обезбеђивали Победу у позадини. Наше земље су дале огроман допринос решавању тих заједничких задатака.

             У 2026. години међународна заједница ће обележавати 80. годишњицу завршетка рада Нирнбершког међународног војног трибунала, који је осудио значајан број главних нацистичких ратних злочинаца и правно утврдио пораз фашизма. Његов значај је тешко преценити. Та историјска пресуда није само осудила злочинце Трећег рајха, већ је и поставила ван закона и морала саму идеологију нацизма.

             На огромну жалост, данас се та идеологија, као и пракса нацизма, реанимира. Између осталих, колико год то било жалосно, Немачкој, као и у земљама које су се прикључиле Хитлеровим хордама у нападу на Совјетски Савез. Сада поново покушавају да их уједине под тим проклетим заставама како би нанели „стратешки пораз“ нашој земљи. То укључује и балтичке земље. То видимо и у Финској. А већ да не говоримо и Украјини, од које више деценија месе оруђе за вођење рата против наше државе.

             У вези са покушајима обнове нацизма, морам да поменем и Британију, која је увек била колевка филозофије расне супериорности. Ми свакако морамо да чувамо успомену на жртве геноцида над совјетским народом, геноцида над сваким народом Совјетског Савеза. Чувајући ту успомену, морамо учинити све да ти датуми (свака од наших земаља има много светих датума) не постану формалност.

             Свако ко пажљиво прати последњи развој догађаја, зна да претње у Евроазији значајно расту. То захтева од нас додатне напоре. Они који данас покушавају да доминирају светом започињући ратове, убијајући цивиле и застрашујући читаве нације, наравно, стварају нове претње, укључујући и за наше земље, на нашем (поново наглашавам) заједничком простору.

             Али криза у Персијском заливу, која је резултат ничим изазване агресије Сједињених Држава и Израела против Исламске Републике Иран, и паралелно са тим ескалација рата у Либану, проширивање ратних дејстава против Сиријске Арапске Републике са циљем новог покушаја распарчавања те државе и, наравно, потпуни застој, који погоршава трагедију палестинског народа у Гази и на Западној обали реке Јордан.

             Ако гледамо на географску карту, шансе за стварање палестинске државе све су мање. А из Израела долазе званичне изјаве да таква држава никада неће постојати, већ да ће постојати Држава Израел, и то са проширеним границама.

             Наш регион неће бити поштеђен. Управо сам се вратио са Дипломатског форума у ​​Анталији. У говорима турског председника Ердогана и других учесника, као и у питањима покренутим током мог учешћа на том скупу, звучала је озбиљна забринутост не само у односу на последице кризе у Персијском заливу за земље Арапског полуострва, већ и за регионе Каспија, Јужног Кавказа и Централне Азије. Тај регион је међусобно повезан и нестабилност се прелива из једног дела у други.

             Нема никакве сумње да они који на све начине покушавају да подстакну овај хаос, имају као један од својих примарних циљева продубљивање раскола у исламском свету. То је апсолутно очигледно.

             Наша организација, која се у значајној мери састоји од наших муслиманских колега, то мора да има на уму у својим практичним пројектима и програмима.

             На западу видимо упорно јачање курса стварања нових армија за још један покушај наношења „стратешког пораза“ Руској Федерацији. Помиње се и Република Белорусија.

             Њих не збуњује то што унутар НАТО видимо кризу. Све гласније звуче из разних званичних извора у Европи предлози да се мора градити нови блок од Европске уније, Британије, Норвешке и Украјине.

             Председник Зеленски је већ изразио спремност да предводи ту нову војну машинерију и припрема Европу за још један рат против Руске Федерације, као што је то било у Првом светском рату, под Наполеоном и под Хитлером. Снаге се удружују.

             Притом, ако узмемо у обзир да поступке Зеленског руководство ЕУ карактерише као одбрану европских вредности, онда то значи само једно: они поново желе да уједине европске армије под заставама нацизма, јер су идеологија и пракса нацизма управо оно чиме се активно баве Зеленски и његов режим.

             Ту су и забране руског језика у свим сферама, подстицање нацистичких окупљања и забрана канонске Украјинске православне цркве.

             Ми морамо да обраћамо пажњу на такве ствари, укључујући и у нашем војном планирању, јер кризе које видимо по периметру зоне одговорности ОДКБ, не смеју постати извор стварних борбених дејстава која би нам нанела штету. Морамо предузимати превентивне акције и чинити све што је неопходно да појачамо војну компоненту Организације уговора о колективној безбедности.

             То је наша света дужност.

             Врло смо заинтересовани за проширење хоризонта интеракције са пријатељским земљама, укључујући и оне са статусом посматрача и партнера, међу којима је на парламентарном нивоу –  Србија.

             Важно је да се те везе одржавају и јачају, зато што се Србија такође налази на фронту, на првој линији борбе за националну независност и судара се са директним захтевима бирократа из Брисела да заузме антируски став, па чак и да пошаље своје трупе у тај исти блок, који прете да формирају против наше земље.

             Председник Русије Владимир Путин, који председава Саветом ОДКБ, поставио је задатак развоја авијацијске компоненте колективних снага и унапређења организације противваздушне одбране у оквиру ОДКБ.

             Посебну пажњу ћемо посветити мировним снагама Организације.

             Почели смо рад на Антитерористичкој стратегији ОДКБ до 2030. године. Рачунамо да ће ове године шефови држава моћи да је одобре.

             Самит ОДКБ-а у Москви одржаће се 11. новембра.

             (Говор министра спољних послова РФ Сергеја Лаврова на заседању Савета Парламентарне скупштине ОДКБ, у Москви 20. априла 2026.)

             https://srbratstvo.rs/lavrov-na-ps-odkb-opet-se-okupljaju-pod-zastavom-n...