Прилепин: Европа сада као да спрема још један план „Барбароса“...

СМАТРА СЕ ДА СЕ БУДАЛЕ УЧЕ НА СВОЈИМ, А ПАМЕТНИ НА ТУЂИМ ГРЕШКАМА, А НИКО СЕ НИ НА ЧЕМУ НЕ УЧИ

* Да ли су се Украјинци заситили Мајдана, бар сада кад им се земља урушила за четвртину, становништво са 35 милиона смањило на 25 милиона, а „најслободније људе у Европи“ хватају као бесне псе и воде на кланицу на фронтовима?

* А колико је пута од тада украјинска власт показала своју нацистичку њушку? Колико је пута је Европа лагала о Русији, тиме понижавајући и само своје име? И, колико је људи Израел отада бомбардовао? Шта ли је све Трамп натворио по свету?

* Европа је 2022. године искрено поверовала да ће се санкционисана економија Русије срушити за шест месеци и да је за то потребно само још мало притиска. Прошле су четири године, а ништа се није срушило

* Нико се ни у Украјини ни на Западу није покајао због своје глупости. А наш шеф државе је искрено признао: требало је раније да нападнемо неонацистичку владу у Кијеву. Пропустили су прилику! А потом још изјављује: да су претходни мировни споразуми са украјинском страном и нашим европским, такорећи, партнерима показали да смо имали превише поверења у ту господу. Јер, лагали су чак и када су ћутали

____________________________________________________________________

             Аутор: Захар ПРИЛЕПИН

             КАЖЕ се да паметни људи уче на туђим грешкама, а будале на својим. Било би лепо да је тако. Али, проживите пола века и увидите: нико се ни на чему не учи.

             Узмимо, на пример, наше комшије Украјинце. Да ли су се заситили Мајдана, бар сада кад им се земља урушила за четвртину, становништво са 35 милиона смањило на 25 милиона, а „најслободније људе у Европи“ хватају као бесне псе и воде на кланицу на фронтовима?

             Кад би бар неко међу њима наглас рекао: проклети „Мајдан“, проклети били! Али, не! Чак га и славе!

             Слично је и са нашом интелигенцијом, која је (после 2022-ге) напустила земљу. Слично, а прошле су четири године.

             А колико је пута од тада украјинска власт показала своју нацистичку њушку? Колико је пута је Европа лагала о Русији, тиме понижавајући и само своје име? И, колико је људи Израел отада бомбардовао? Шта ли је све Трамп натворио по свету?

             Погледао сам шта наши емигранти пишу о свему томе. Да знате: ништа ново.

             Они и даље сматрају да је „Русија полудела и да је њоме цивилизовани свет ужаснут. О, јадна Буча! Када ће деспотија пропасти, па да се вратимо?!“

             Каква дивна и бестидна празнина у њиховим главама.

             Узмимо за пример и Европу.

             Она је 2022. године искрено поверовала да ће се санкционисана економија Русије срушити за шест месеци и да је за то потребно само још мало притиска.

             Прошле су четири године, а ништа се није срушило — па сада спремају још један план „Барбароса“. Као да се то није већ догодило.

             Десило се, све се то дешавало раније и то - више пута.

             Нико ни на чему ништа не учи. Сви стално понављају исту ствар, као да су омађијани!

             Могу нам рећи: а шта је са вама, шта је са вама Русима?

             Ми учимо на сопственим грешкама.

             Добили смо лекцију због своје хвалисавости! Још 2015-те, после борби за Дебаљцево, написао сам колумну којом сам упозорио да није добро да се ругамо колективном хохолу, посебно ако мислимо да су они заправо Руси. Јер, ако су Руси, написао сам, онда ће се и борити као Руси.

             Један политолог ми је одмах одговорио: „Видели смо хохола како бежи из Дебаљцева, не измишљај више!“ А и остали су почели да вичу углас: „Аха-ха, о-хо-хо, ево га - хвали хохола, погледајте га!“

             Ни један се није покајао због своје глупости.

             А наш шеф државе је искрено признао: требало је раније да нападнемо неонацистичку владу у Кијеву. Пропустили су прилику! А потом још изјављује: да су претходни мировни споразуми са украјинском страном и нашим европским, такорећи, партнерима показали да смо имали превише поверења у ту господу. Јер, лагали су чак и када су ћутали.

             Горко је признати своје грешке, а ми их бар  признајемо! Боље речено, шеф државе их признаје.

             Ако се погледа унаколо, видеће се како се неки код нас и даље буквално загрцњују од самохвалисања: те Русија (Украјинце) гњечи, те Русија је на корак од победе.

             Понекад бих волео да нашим најревноснијим политиколозима и појединим званичницима буду подељене грабуље као обавезни радни прибор. Па да их - док причају и причају - држе у рукама са зупцима доле. А да  кад заврше своје говоре и направе први корак - одмах добију оцену посред чела!

             Јер, засад је све другачије.

             Они говоре, а цела земља добија по челу.