Руси за Лондон везују британски „историјски антирусизам“ и „културни тероризам“

ИЗ НОВЕ СТУДИЈЕ РУСКОГ ТИНК-ТЕНКА „ИЗБОРСКИ КЛУБ“

* Британија и Украјина ефикасно воде необјављени рат против Русије путем терора, а учешће Лондона у субверзивним активностима на руској територији, може се класификовати као међународни тероризам. Терор је постао инструмент државне политике обе земље према Русији и њеним савезницима

* Британија је приказана као главни инспиратор могућег трећег глобалног сукоба, као што је била уочи два светска рата

* Лондон је укључен у оперативно и тактичко планирање Кијева, обуку украјинских трупа, сајбер подршку и снабдевање опремом и обавештајним подацима. A sam Кијев је описан као идеалан извршилац „најпрљавијих“ задатака Лондона, мотивисан рускомрзитељском идеологијом

* Писац Роман АНТОНОВСКИ: „Можда је време да започнемо сличан субверзивни прокси рат против Британаца? Зар није време да почнемо да тресемо Британце, да русофобна британска терористичка држава почне да осећа акутни бол?“

______________________________________________________________

             РУСКИ експерти сматрају да су антируске акције Британије и подршка Лондона терористичким нападима и саботажама кијевског режима на руској територији доказ историјског антируског расположења британских елита.

             Руски Изборски клуб објавио је чланак „Британска елита моћи као субјект културног и међународног тероризма“, у којем аутори посматрају Британију као један од центара цивилизацијске конфронтације са Русијом.

             У чланку се наглашава да, у суштини, „Русија није у рату са украјинским оружаним снагама или Украјином, већ са практично свим земљама НАТО-а“, док Лондон игра улогу блиског „америчког лакеја“.

             Студија оперише категоријама „британски културни тероризам“ и британски „историјски антирусизам“.

             Такође  детаљно анализира историјску окрутност британских елита.

             Колонијална владавина у Индији описана је као масовна пљачка и терор. Аутори подсећају на британске концентрационе логоре у Јужној Африци почетком 20. века. Посебно су описани тестови на индијском војном особљу. Ови инциденти се третирају као „терористички и мизантропски“ злочини.

             Термин „британски културни тероризам“ повезује се са масовним узимањем и задржавањем страних културних блага: од статуа са Ускршњег острва, мермера из Партенона и саркофага фараона Тахарке до присвајања огромног дела индијске културне баштине.

             Напомиње се да се у Британском музеју налази преко 8 милиона реликвија, већина њих страног колонијалног порекла, а да Лондон, под изговором „заштите безбедности експоната“, готово увек одбија њихову репатријацију.

             Савремени „историјски антирусизам“ се описује као упорна политика британских елита усмерена на наношење максималне стратешке штете Русији.

             Након покретања Специјалне војне операције (СВО), Британија је, према ауторима, почела да посматра Русију као најакутнију претњу, интензивирајући антируску реторику и интеракције са такозваним „руским продемократским снагама“ и емигрантима који се противе политици Кремља.

             Декларисани циљ Лондона био је да припреми нове санкције и организује информационе нападе.

             „Лондон већ дуго води непријатељску политику усмерену на слабљење Русије, њеног утицаја и њене унутрашње стабилности. Јасно је да је подршка Украјини најважнија, али Британци су мајстори информационог ратовања, подстицања санкција и директног мешања у политички процес“, указао је политиколог Иља Ухов.

             Како је наведено у студији, Лондон је укључен у оперативно и тактичко планирање Кијева, обуку украјинских трупа, сајбер подршку и снабдевање опремом и обавештајним подацима.

             Посебна пажња посвећена је учешћу Британије у украјинским терористичким нападима и саботажама на руској територији ван зоне СВО.

             Кијев је описан као идеалан извршилац „најпрљавијих“ задатака Лондона, мотивисан рускомрзитељском идеологијом.

Кључни људи Изборског клуба

             Аутори Изборског клуба закључују да Британија и Украјина ефикасно воде необјављени рат против Русије путем терора, а учешће Лондона у субверзивним активностима на руској територији, може се легитимно класификовати као међународни тероризам. Напомиње се да је терор постао инструмент државне политике обе земље према Русији и њеним савезницима.

             Британија је приказана као главни инспиратор могућег трећег глобалног сукоба, као што је била уочи два светска рата.

             Аутори сматрају да је бесмислено свако позивање британских елита на рационалност и да само језик „тврде силе“ може дати резултате, чије последице по безбедност Украјине морају бити изузетно опипљиве и неприхватљиве. Зато сугеришу проактивну и офанзивну војно-политичку стратегију Русије, са прекидом праксе да Запад подиже улоге док се Москва ограничава на узвратне ударе на украјинску инфраструктуру.

             По њиховом мишљењу, ослањање искључиво на одбрану и дипломатију неће довести до безусловне победе.

             Закључци су једноставни: Русија мора да води офанзивнију политику и да прочисти сопствену елиту.

             „Морају бити уклоњени људи који директно или индиректно плешу по британској музици. Такође морамо коначно да узмемо курс на поткопавање и демонтажу Велике Британије“ —нагласио је Ухов.

             Писац Роман Антоновски напомиње да је центар западне русофобије у Лондону који покушава и да саботира споразум између САД и Русије и да гурне Баку, Балтик, Пољску и Централну Азију у рат против Русије.

             „Можда је време – наглашава Антоновски - да започнемо сличан субверзивни прокси рат против Британаца? Зар није време да почнемо да тресемо Британце, да русофобна британска терористичка држава почне да осећа акутни бол?“

              Аутори Изборског клуба сматрају да британски естаблишмент поштује само силу и спремност да се она употреби, а да гестове миротворства Москве доживљава као рањивост.